Kako lepo može da izgleda gradski kutak i da bude mala zelena oaza za svakog Valjevca, primer je porta Hrama Svetog Nektarija Eginskog. Smešteno pored Hrama Vaskrsenja Gospodnjeg, na obalama Gradca i Kolubare, ovo valjevsko duhovno i molitveno „ostrvo“, u kojem su delovi moštiju Svetog Nektarija, svakodnevno privlači vernike ali i građane koji vole da uživaju u izuzetnom prirodnom ambijentu.
Sam prilaz hramu u znaku je špalira mladih zimzelenih belih magnolija, upotpunjenih sezonskim cvećem. Iza hrama, kamenom stazom prema velikom krstu prolaz je kroz žute ruže stablašice. Između njih opet je sezonsko cveće. Travnjaci su uredni, sveže pokošeni a u onom pored Kolubare zasađeni su obični i crveni hrastovi, likvidambari…Fontana je lepo zidana prirodnim kamenom. Primetna je posebna briga o hortikulturnom uređenju porte i održavanju zasada. Prirodan ambijent koji je i sada, a tek će biti za nekoliko godina, mali je raj za šetnju i odmor duše.
Odluku da se u Valjevu izgradi hram posvećen Svetom Nektariju doneo je vladika valjevski Milutin. Mošti su prenete iz grčkog manastira Sveti Nektarije sa ostrva Egina. Radujući se gradnji hrama smernom Božjem ugodniku, iz Kamarize, živopisnog sela, udaljenog 80 kilometara od Atine, poručili su da su Srbi i Grci braća u Hristu, od jedne Majke- Pravoslavne crkve. Dobijanjem svoga doma, Sveti Nektarije biće prisutniji u Srbiji, da Božjom blagodaću pomaže i da leči dušu i telo.
S.L.
Komentari su zatvoreni, ali trackbacks and pingbacks su dozvoljeni.