Valjevski književnik Slaven Radovanović, pre desetak godina iz Valjeva preselio se u selo Donje Leskovice u tu pronašao mir i novu inspiraciju za stvaralaštvo.
Izabrana dela u šest knjiga nastala su u seoskom ambijentu.
Iz planinskog sela Donje Leskovice udaljenog dvadesetak kilometara od Valjeva meštani odlaze, selo odumire. Ali, ima i onih koji mu se vraćaju.
Književnik Slaven Radovanović prodao je kuću u Valjevu i odlučio da se nastani u selu.
U Leskovicama uz cvrkut ptica i svež vazduh stvara nova dela magijskog realizma i fantastike.
-U ovom selu sam svoje vitalne energije koje su bile u padu 2007.godine, podigao maksimalno i to je bilo dovoljno da sednem i da zaokružim svoja izabrana dela, kaže Slaven.
U Leskovicama nikog nije poznavao od meštana. Bzo su se zbližili i postali dragi prijatelji.
-Mi smo izuzetno počastvovani što je jedan kniževnik došao u selo kad vidimo da svi beže iz sela u grad. To je za nas velika čast i što je izabrao baš Leskovice, istice Živko Panić, meštanin.
-Uvek pomogne oko puta, oko branja malina. Spašava nas od grada. Nema ga od kad je on došao. Za mene je izuzetan komšija i dobar čovek, objašnjava Dragan Ostojić, meštanin.
Kao među najrođenijima, u Donjim Leskovicama Slaven kako kaže, „piše istoriju budućnosti“. Lakše nego ikad.
-Roman „Tri dana, trista godina“ sam radio 17 godina. Ali sam preokupiran i njegovim drugim delom. Imam sve elemente da ga dovršim ovde u apsloutnim uslovima…životnim gde sam, gde se nalazim u selu ovom, naglašava Slaven.
Ipak, u Leskovicama, nezaboravlja godine provedene u Valjevu. Ponajviše zbog „Letopisa tešnjarskog“, priča o „Kolubari na nebu“, romana „Kremanska ruža“, „Nije bilo sunca“ i na primer zbog „Obrnute crkve“ i „Povesti o spisu Rajmonda Lila“.
S.L.
Komentari su zatvoreni, ali trackbacks and pingbacks su dozvoljeni.