ВИНОГРАДИ ВАЉЕВСКЕ ТОСКАНЕ (3)

Половином прошлог века виногради су били све захтевнији за одржавање а кад је скочила цена шљиви и посебно малини, винова лоза је губила примат у воћарској производњи. У сеоским породицама из године у годину било је и мање радне снаге па су ваљевски сељаци и дефинитивно дигли руке од винограда. Тако је уместо виногорја настала регија која је словила за царство малине, шљиве и ракије.

Кад је у том царству сељак обеспарио а сеоске задруге пропале, почела је једна нова ера: вратила се слава вина у Ваљевски крај.

Пољопривредни стручњак са великим искуством Драган Драгојловић тврди да је анализа материје и шећера у грожђу показала да на пример сорта Cabernet sauvignon има више суве материје у овом подручју него у Жупи. Тек Ваљевско виногорје које припада Поцерском рејону, а на падинама Маљена, Повлена, Медведника и Азбуковице, на истој је географској ширини као и чувени француски Бордо и италијанска Тоскана, на коју по свему подсећа.

Занимљиво је вратити се у далеку прошлост и видети да се на овим просторима од воћарских култура и тада узгајала винова лоза и правила вина.

Према научним истраживањима, трагови виноградарства и винарства у Ваљевском крају датирају из старијег гвозденог доба. О томе сведоче керамичке посуде „амфоре“, пронађене на локалитету Јеринин град у селу Бранговић.

-Гајење винове лозе и у Ваљевском крају и производњу вина, потврђују и детаљна археолошка истраживања античке културе на овим просторима, тачније на локацијама Бранговић, Петница, Бабина Лука, Анине и Скобаљ, који нам дају конкретне доказе о развоју земљорадње и виноградарства у овом периоду. Средњовековна Србија за време владавине Немањића, доживела је процват у многим друштвеним и привредним областима, виноградарство и винарство је значајно напредовало, посебно у манастирским имањима. На простору између река Тамнаве и Колубаре је такође био осетан напредак у производњи грожђа и вина, објашњава Никола Спасојевић, професор воћарства и виноградарства у Пољопривредној школи у Ваљеву.

Са доласком турских освајача на просторе данашње Србије , виноградарство се мења и окреће гајењу стоних уместо винских сорти. Производња вина је мања у односу на претходни период.

-У Ваљевском крају гајила се винова лоза  на мањим површинама а биле су заступљене сорте које су Турци донели у овај крај, као што су Дренкови, Афусали, Ћилибарка и друге сорте које су се у нашим виноградима задржале до данас. Према пописима из 1528. године, једно ваљевско село је платило порез са 6356 литара шире. Чувајући православну веру, народ овог краја је користио вино које симболизује Христову крв у различитим обредима, а самим тим је сачувао традицију гајења винове лозе и прераде грожђа, наглашава Никола.

Ослобођењем Србије, виноградарство и винарство бележи свој напредак кроз повећање површина и већу производњу вина. Она се обављала у малим газдинствима која су поседовала подруме где се производило и чувало вино.Постоје на десетине сачуваних подрума из тог периода. Гајиле су се сорте Прокупац, Смедеревка, Скадарка, а асортиман се касније проширио са Дингачом и Тамњаником. Вино је било веома квалитетно. Од грожђа се производио пекмез и џем, посластице за децу у зимским месецима.

-Винова лоза се гајила на сопственом корену до појаве филоксере, штеточине која је преполовила засаде. Битка за опстанак винограда трајала је од 1881. до 1895. године. Нови виногради су се подизали са калемовима који су се производили тако што се сорте европске лозе, калеме на подлоге које су добијене од америчке лозе, која је била отпорна на штеточину. Посебним законом из 1924. године  било је забрањено директно гајити америчке селекције винове лозе и од њих правити вино. Између два светска рата најпознатији виноградар у околини Ваљева био је Чедомир Крунић из села Јасеница, који је у чаршији продавао стоне сорте Афус-Али, Мускат Хамбург, Шасла и Смедеревка.  А најбољи виногради били су на Јаућанском, Бранковачком, Близонском и Баболучком вису. Винске сорте су давале максимум у погледу садржаја шећера, бојених и ароматичних материја. О томе сведочи награда Рајку Мирковићу из Бабине Луке, за најбоље вино Дринске Бановине, произведено од сорте Скадарка. Скоро свако домаћинство је имало виноград за своје потребе, величине од 5 до 20 ари, истиче професор Никола Спасојевић.

Након Другог светског рата и развоја индустрије, долази до емиграције становништва из села у град, што је довело до слабијег интересовања за ову производњу као и крчење винограда, које су, рекли смо, заменили шљивици и малињаци.

(серијал се наставља)

Р.Л.