РОЂЕН ЗА ЛЕПЕ РЕЧИ

Бити киван на власти кад су сувише озбиљне и званичне и кад се тенденциозно мешају у уредничку политику медија и писати оштре критике и цензури се стално подсмевати, у демократским друштвима је уобичајена новинарска и уредничка пракса. Али радити то половином 19. века, већ је била храброст, па макар аутор био син проте Матеје Ненадовића и унук кнеза Алексе. Да, чинио је то Љуба П. Ненадовић, уредник „Шумадинке“, листа за књижевност, забаву и новости, који ће због тога бити забрањен. И баш тада, Љуба ће се сетити несвакидашњег и оригиналног геста да се освети цензури. Преко свог пријатеља Јована Краљевића платио је звона Саборне цркве да огласе смрт „Шумадинке“.

-У мојим новинарским круговима не ретко помињемо Љубу Ненадовића.Има нешто што би моигла бити наша додирна тачка. И ми смо против цензуре, придајемо важност критици. За разлику од Љубе, коме ће власт забранити лист „Шумадинка“, „Правитељство наше“ није ми никад судило за подсмевање или критику на било чији рачун. Истина, било је понекад суспензија и скидања са екрана, али Боже мој, правда је брзо побеђивала, рећи ће половином овог маја Радован Лазаревић, дугогодишњи уредник дописништва РТС-а у Ваљеву, на „Просвјетиним“ сусретима у Бечу, поводом 200 година од рођења Љубомира Ненадовића.

На тај период Љубиног стваралаштва, говорећи на истом скупу о његовом животу и раду, указаће и професор др Горан Максимовић, председник Одбора за објављивање целокупних дела овог великог српског писца.

Градска библиотека у Ваљеву носи име „Љубомира П. Ненадовића“, организује његове дане у Бранковини и додељује Љубину награду за најбољу путописну књигу, па је директорка Виолета Милошевић, представљајући богат историјат установе и њену улогу у очувању српске културне баштине, у Бечу најавила манифестације којима ће бити обележено два века од рођења великог српског књижевника, дипломате и политичара. О њима више појединости у наредним текстовима.

Књижевник и путописац Љубомир П. Ненадовић рођен је пре два века у Бранковини. Знаменита је личност ваљевске и српске културе. Љуба заслужује да велика годишњица од његовог рођења буде достојно обележена. Хоће ли њему у част Градска библиотека у Ваљеву добити нови простор, може ли и он имати монументални споменик у граду на Колубари и шта су наредни планови за чување и неговање дела великог ваљевског и српског писца да би га и нове генерације препознале и поштовале, такође у наставку пројекта „Ваљево памти- два века Љубе Ненадовића“.

ЛА.Р.