OBIČAJI, SIMBOLI NAPRETKA I SREĆE

Nije laka odluka krenuti na put baš u vreme praznika koji se tradicionalno proslavljaju u krugu porodice. Ali, lepota reporterskog poziva je možda baš i u tom nomadskom maniru i mogućnosti da se različitosti sagledaju istražujući nove sredine.

Božićni običaji na Kosovu i Metohiji razlikuju se od sela do sela, a svima im je zajedničko da simbolizuju napredak i sreću u porodici.

Najradosniji hrišćanski praznik vezuje se za mnoga predanja i verovanja koja potiču još iz paganskih vremena, a naši preci su ih kasnije prilagodili hrišćanskoj veri.

U selima kosovskog Pomoravlja, posebno u klokotskoj opštini, običaji su naročito slikoviti i raznovrsni. Rituali tokom višednevnog božićnog slavlja imaju kako obeležja starine, tako i brojne ovovremene primese, koje ne umanjuju lepotu svetkovine.

Smatra se da je hrast uzet kao simbol  vere, nade i očekivanja jer je njegovo drvo jako i stvara veliku toplotu u domu. Odlazak u šumu i sečenje Badnjaka u svakom potezu ima određenu simboliku, kojoj su, čini se, u kosovskom Pomoravlju posebno posvećeni. Mladi hrast seče  se ukoso sa tri udarca, vodi se računa da padne na istočnu stranu, kao žrtva Suncu,ali ne na zemlju, već se dočekuje u ruci sa navučenom rukavicom, verujući da to ukućane štiti od bolesti.

Kući se badnjak nosi preko desnog ramena sa odsečenim delom napred, stavlja se u dvorištu uspravno pored strehe ili drvljanika i ne sme da padne na zemlju. U Klokotu neki smatraju da je loženje badnjaka zapravo odricanje od mnogoboštva i tačka preseka stare i nove vere.

Badnji dan prethodi Božiću i najavljuje ga, a ujedno je i poslednji i najstroži dan božićnog posta. Tog jutra već se priprema pečenica. Etnolozi smatraju da korene ovog običaja treba tražiti u starozavetnim pričama o prinošenju žrtava Kaina i Avelja, sinova Adamovih.

Osim česnice, za sam Božić mese se i obredni kolači – „guska“, „jaram“ i ostali namenjeni stoci, kući, domaćinu, usevima… Tokom božićnog jutra ima još rituala, poteklih iz davnih vremena.

Sam Klokot intrigira i lepotom prirode i istorijskim tragovima koji sežu daleko u istoriju.

Za pećinu podno hrama Svetog Nikole veruje se da je bila naseobina najstarijih civilizacija na ovom području.

Kada sa meštanima bilo kog kraja podelite radost  prazničnih dana, naročito kada vas prime u dom i podelite sa njima porodične rituale – nekako postanete bliski na jedan poseban način…Bogatiji za iskrene prijatelje…