Internet novine
Nezavisne Internet novine valjevskog kraja

SLAVENOVA IZABRANA DELA

Prepoznata veličina književnog napora

759

Sneg je baš padao ali se u Gornje Leskovice lako stiglo. Zimska služba bila je na putu. Kroz selo asfalt, a rupe, jedna za drugom.

Ne znam gde je Slavenova kuća. U seoskoj prodavnici kažu da jutros nije dolazio, mora da se uspavao. Seljaci su objasnili da sam prošao pored njegove kuće i da moram nazad.

Stižem pred staro domaćinstvo. Poveća kuća, vajat, magaza, čardak, pomoćna zgrada, bunar. Na oronuloj kući dve zardjale satelitske antene. Dozivam domaćina. Izlazi Slaven u bundi i sa ruskom kapom na glavi. Obradovao se i odmah daje do znanja da je unutra hladno.

U kući pokazuje biblioteku koju je jedva sačuvao od poplave kada je pukla vodovodna cev. Vidim, pokvaren frižider. Dodaje, i mobilni telefon. Pokazuje kupatilo sa oštećenim instalacijama. U dnevnoj sobi, hladni zidovi. Stari je šporet a sirova drva.

Ne piše ništa. Čeka proleće da sedne u avliju i počne novi roman. U Leskovice je došao pošto je iz odredjenih razloga morao prodati kuću u Valjevu. Priča da je supruga kod kćerke u Beogradu. Gaje unuku. Naglašava da nema snage da prodje ulicom Milovana Glišića , gde je bila kuća. Priseća se da je u njoj pola veka proveo u mraku obarajući samoupravni socijalizam, nadajući se boljim danima koji nisu došli. Napominje da ga je od političara jedino razumeo Žarko Kovač koji mu je pomogao da kupi kuću u Leskovicama.

Sada hvali Bobu Gvozdenovića. Grad će pomoći štampanje njegovih izabranih dela. Gradonačelnik je, objašnjava, prepoznao veličinu mog književnog napora. Razumeo je da sam pisac istorije budućnosti. Pokazao je iskreno poštovanje prema mom delu.

Slaven otkriva tajnu, da će romani „Kremanska ruža“, „Obrnuta crkva“, „Povest o spisu Rajmonda Lila“ i „Nije bilo suza“, biti u izabranim delima. Pojaviće se i novi roman „Tri dana- 300 godina“ kao i knjiga pripovedaka („Šnajderka za mrtve“, „Letopis Tešnjarski“, i „Kolubara na nebu“.) Štampanje je u završnoj fazi.

Navikao se na seoski život. Hvali meštane Leskovica da su dobri ljudi i da mu u svemu pomažu. Uzvraća im podrškom da se od Gornjih Leskovica preko Sušice asfaltom povežu sa Užičkim putem do Valjeva.

Pred polazak želi da mi pokloni sliku jednog valjevskog umetnika. Razumeo sam situaciju i ostavio sve pare iz dzepa.

U Gornjim Leskovicama je zimska idila u kojoj uživaju pravi seljaci.

LA.R.

Ostavi odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.