Povrede na radu, i nekad i sad, najčešće su zbog nepažnje radnika.
Stolar Milovan Bajić iz Lajkovca ceo radni vek bio je disciplinovan u svojoj radnji pa je jedan od retkih majstora tog zanata koji je sačuvao ruke i sve prste čitave.
Svoje majstorsko iskustvo danas nema kome da prenese.
Bilo je radno kao u košnici, priseća se Milovan, sada jedini stolar u Lajkovcu. U njegovoj radnji svakodnevno je radilo po desetak stolara i nekoliko šegrta. Pravila se građevinska stolarija i devojački nameštaj, za miraz.
-Završio sam zanat 72. godine i preuzeo radnju od strica. Stric je dotle radio. Kroz ovu radnju je prošlo 27 majstora koji su završili zanat ovde, priča Milovan.
Te atmosfere više nema. Jedina stolarska radnja u Lajkovcu je pred zatvaranjem. Drvena vrata i prozore, zamenila je PVC stolarija.
-Ovaj zanat polako izumire. Nema ni majstora, nema ni posla. Jedino ko je zaljubljen u drvo taj nešto naruči da se pravi po pitanju stolarije, kaže lajkovački stolar.
Milovan se teško miri sa time ali razume nove trendove u svom zanatu.
Ostaju secanja na lep majstorski život, obeležen radom i disciplinom.
-Od prvog dana kada sam došao da učim zanat, naučio sam od majstora da mora radionica biti počišćena, da mora odelo biti zakopčano.
Zahvaljujući toj disciplini jedan sam od retkih majstora, zvani stolar, koji je uspeo da sačuva ruke i prste, naglašava Milovan.
U centru Lajkovca ne oskudeva stambenim prostorom pa će radnju sa svim stolarskim mašinama i alatima pretvoriti u muzejski eksponat.
LA.R.
Komentari su zatvoreni, ali trackbacks and pingbacks su dozvoljeni.