ПОВЛЕНСКИ ВРТ ЧАСТИ

У ранг најзначајнијих ваљевских културних догађаја организованих на највишем нивоу, попут Десанкине и Љубине награде које у Бранковини додељује Градска библиотека и изложби слика у Модерној галерији, сврстао се онај који се минулог викенда догодио на Повлену.

Отворен је Врт части.

Утисак је да се не зна шта је било лепше. Да ли планински амбијент, сам Врт части, пажња домаћина, избор гостију, обраћања са мером или програм свечаности.

Почетак је септембра а Повлен се потрудио да посебно буде гостопримљив.

Предвечерје само што није а још топао и сунчан дан. Лепа добродошлица а трпеза љубави припремала се као захвалност домаћина на разумевању и поштовању свега онога о чему брине Удружење „Бели Повлен“.

Врт части је на планинском простору легао као „кец на десетку“. Уклопио се на Кнежевом пољу тако да лепше не може бити. Идеју за њега дало је Удружење, са Матијом и Душаном, изградила га је фирма „Инграп Омни“ а пројекат је младих архитеката „Кеј-а“. Предиван амфитеатар  са дрвеним скулптурама знаменитим Повленцима.

А онда велики гест академика Матије Бећковића, првог човека „Белог Повлена“. Уместо говора, како се то обично дешава,  песма ТРИ, посвећена трима Повленима. Написана баш за ову прилику.

ТРИ

Три строфе за три Повлена

 

Три Повлена збор зборили

Један другом говорили

Три смо прста где је алку

Српски Ноје везо барку

 

Ој Повлене брате мио

Мали нас је надвисио

И нека је тек ће расти

На њему је и Врт части

 

Три Повлена  три су прста

А Повлен је херој Крста

Који ће нас увек спасти

Од потопа и пропасти

 

Владики ваљевском Исихију преостало је само да благодари Врт части и да се радује што на територији епархије присуствује таквим светковинама.

У част Врта части, кад је пао мрак, несвакидашњи спектакл. Позоришна представа за памћење.

Под Повленским звездама први пут „Милутин“. Велики наш глумац, а Ваљевац, па још и Повленац, Ненад Јездић, више од два сата, без паузе, у оригиналу знам, тумачи Милутина, српског сељака и ратника који исповеда и осветљава неке најважније тренутке историје Срба.

Сви који су требали, седе у амфитеатру, не маре на хладноћу, препуштени дешавањима на сцени.

Повлен је додатно био обасјан пуним месецом а мени се чинило да су ту негде и књижевници Радован Бели Марковић и Петар Пајић, који уместо беседе хоће да шапну: хвала Повленци.

Пре поноћи и трпезе части, домаћи чај многима је био драгоцен напитак пошто је на Повлену ноћ била све хладнија. Једино је главном домаћину и стратегу целе приче Душану Михајловићу било топло око срца, видело се то у његовим очима, јер све је испало како треба, можда и више од очекивања.

Р. Лазаревић

Фотографије АС медиа