ВИНОГРАДИ ВАЉЕВСКЕ ТОСКАНЕ (1)

Када се од Близоњског виса крене низ падину према Слатини, пукне панорамски поглед на више ваљевских села, па и на Кршну Главу, с десне стране пута.

-Ово су предели који у свему подсећају на Тоскану. Зато сам после Голе Главе изабрао и Кршну Главу да на њеним падинама засадим већи виноград, објашњавао ми је познати ваљевски винар Милијан Јелић, док смо његовим „Јагуаром“ кренули баш у Тоскану, код италијанских принцеза Наталије и Ирине Строци.

Већ првог дана у Кусони код Сијене уверио сам се да ваљевска села у многоме подсећају на Тоскану и имају добре предуслове да се у њима обнове виногради.

Из тог разлога овом серијалу име „Виногради ваљевске Тоскане“.

После двадесетак година утисак је да се Тоскана „преселила“ у Ваљевски крај.

Традиционална представа о Србији, као земљи шљива прекида се тако у познатом шљиварском крају, где шљивике све више смењују виногорја. Овдашња врхунска вина постају препознатљива на домаћем и светском тржишту а ваљевска села са осведоченим погодностима у своја наручја грле све већи број винара.

Они који истражују  а ретки још и памте рећи ће да то ништа није изненађујуће за ову регију. Правила су се са старим муљачима врхунска вина која је пре три века препознао и француски конзул Луис Зедеон, који је путујући кроз Србију за Дамас и Сирију записао: “ На том путу не нађох ништа  вредно помена до града Ваљева.  Многољудног, пространог, пријатном по великом броју вртова, у чијој околини сам био услужен изврсним винима, најукуснијим која сам икада било где пио“.

Слава вина вратила се у Ваљевски крај. Традицију обнавља неколико великих љубитеља вина који инвестирају у винарије и винограде. Почели су случајно, из радозналости па тек онда из убеђења да од тога могу направити велики бизнис. Одмах су се уверили да су климатски и земљишни фактори изузетно повољни за гајење винове лозе.

( Насатвиће се, причама винара, пољопривредних стручњака, љубитеља вина…)

Р.Лазаревић