ХИЛАНДАРСКА ЛОЗА У ВАЉЕВСКЕ СВЕТИЊЕ

Пре девет година резнице Хиландарске лозе пренете су у Србију, окалемљене и већ следећег пролећа засађене су у тридесетак манастира и црквених порти. У ваљевској епархији чокота старе Хиландарске лозе, колико је нама познато, за сада нема. А та лоза може се лако засадити и одржавати у манастирским и црквеним просторима. Благослов је дат а добро је расположење и Одбора за негу и очување наше лозе са Хиландара.

Да се стара Хиландарска лоза добро прима и лако одржава потврђује пример из Београда. На Црвеном крсту у порти цркве Покрова Пресвете Богородице, новопримљена лоза после две године премештена је на други простор и наставила је да расте. Претходног викенда је орезана, преливена вином и освештана да на јесен да први род.

У питању је лоза која припада првом Хиландарском винограду, грчке приморске сорте. Резнице су узете из старог заосталог чокота.

Крушевачки песник Љубиша Бата Ђидић иницирао је преношење лозе у Србију и заједно са др Небојшом Марковићем, професором Пољопривредног факултета у Београду, добија благослов Хиландарских монаха да лозу ореже и окалеми како би се она ширила у српским светињама. У Хиландару заостали чокот са благословом игумана Методија, орезао је архимандрит Стефан, најстарији монах у манастиру.

Резнице су окалемљене у познатом виноградарском домаћинству Ранка Пантелића из Селишта код Трстеника, у којем се четири генерације баве калемарством. Од седамдесетак резница примило се 49, баш онолико колико је и звона изграђено на Храму Светог Саве у Београду.

Први чокоти засађени су у порти цркве Свете Тројице у Трстенику и манастиру Љубостиња. Ширили су се засади у манастирима Милентија, Каленић, Студеница, Жича, Раваница, Манасија, Градац и светињама широм Србије.

Заслуге за ову лепу идеју на дуге стазе највише припадају Одбору за негу и очување наше лозе пореклом са Хиландара који предводи Милован Васић, истакнути културни прегалац и хуманиста из Трстеника. Стална је помоћ и Телекома Србије.

Р.Лазаревић