SVETOMIR NIKOLAJEVIĆ U BEČU OTRGNUT OD ZABORAVA

Monografija Svetomir  Nikolajević – život i delo autora prof. dr  Vojkana Stanića predstavljena je u Beču. U prepunoj sali  Kulturno umetničkog društva „Stevan Mokranjac“, u prisustvu  predstavnika  srpske države i crkve, o monografiju i o ličnosti Svetomira  Nikolajevića, rođenog u Raduši između Valjeva i Uba, govorili su njegvi  potomci prof. dr Snežana Nikolajević,  Dejan i Ana Nikolajević, zatim  istoričar Filip Hadzi Trajković, kustos  Pedgoškog muzeja u Beogradu i sam autor. Promociju je veoma  autoritativno, lako i prijatno vodio Radovan Lazarević, urednik u  RTS-u.

Publika je imala priliku da čuje mnoge pojedinosti iz živora ove  izuzetne ličnosti druge polovine 19. veka, koja je ostavila dubok trag  na kulturnom, naučnom, umetničkom, pedagoškom, političkom i  humanitarnom  planu u Srbiji i Evropi.

Govorilo se o njegovim dometima – o školovanju na evropskim univerzitetima u Cirihu, Bernu, Berlinu i Londonu, o povratku u Beograd i osnivanju Katedre za svetsku književnost, o njegovim zanimjivim i privlačnim predavanjima koje je držao na Velikoj školi, o njegovom humanitarnom radu u društvima Sveti Sava i Kralj Sefan Dečanski, koje je osnovao i godinama vodio, o učešću u pacifističkom pokretu, o kandidaturi za Nobelovu nagradu za mir.

Govoreći sedam jezika – nemački, francuski, engleski, staro grčki, novo grčki, latinski i, naravno, srpski, Svetomir Nikolajević je prvi kod nas tumačio Šekspira i Bajrona, prezentirao helenističku kuturu kao njen veliki poznavalac i ljubitelj i pisao – ponajviše putopisna dela.

Na promociji je bilo reči i o familiji Nikolajević –Svetomirov sin Božidar je, kao prvi doktor istorije umetnosti u Srbiji, doktoriravši u Hajdelbergu sa temom o srpskoj srednjevekovnoj arhitekturi, osnovao Katedru za istoriju umenosti na Beogradskom univerzitetu, njegov unuk Svetomir se bavio filozofijom nauke i napisao niz knjiga na tom planu, a njegova praunuka Snežana, kao doktor muzikologije i pijanista, razvila je široko delovnje na planu naučnog, pedagoškog, medijskog i koncertnog delovanja.

Izuzetno nadahnuto o ličnosti Svetomira  Nikolajevića govorio je i naš ambasador u Austriji gospodin Nebojša Rodić, koji je posvetio značajnu pažnju ovoj monografiji. Budući da je i sam, kao i Svetomir Nikolajević, bio đak čuvene Šabačke gimnazije, govorio je sa puno topline  i respekta prema takvoj ličnosti i izrazio svoje zadovoljstvo naporima autora prof. dr Vojkana Stanića da se takva gorostasna ličnost otrgne od zaborava.

Najveće zasuge za organizaciju ove promcije pripadaju Dejanu Nikolajeviću, Svetomirovom čukununuku, koji sa svojom porodicom živi u Beču i koji je sa mnogo lubavi i pijeteta prema svom pretku, uspeo da zainteresuje upravu kulturno umetničkog društva Stevan Mokranjac i, uz njhiovu podršku, napravi prijatan i inspirativan susret. Na samom kraju njegova ćerka Ana je sa puno topline rekla da će se uvek, ma gde bila, ponositi svojim poreklom i svojim korenima.

Nadamo se da će i ovaj skup biti mali doprinos da se ime velikog srpskog intelektualca, političara, dobrotvora i patriote Svetomira Nikolajevića vrati na mesto koje mu pripada u našoj istoriji i kulturi.

Snežana Nikolajević