POLA VEKA KNJIŽEVNOG STVARALAŠTVA RADOVANA BELOG MARKOVIĆA

Predstavljanjem novog romana „STOJNA VETRENJAČA“, na starom mostu na Kolubari, u rodnim Ćelijama kod Lajkovca, RADOVAN BELI MARKOVIĆ ujedno obeležava i pola veka književnog stvaralaštva.

U srpskoj kniževnosti ne postoji pisac koji je sistematičnije ispevao dugu i složenu poemu, specifični hvalospev prostoru, koji se može označiti kao njegov zavičaj, to je čitavo kolubarsko područje kome je u svojim delima podigao visoki književni spomenik, ocenili su kritičari, posle pola veka, književnu građevinu Radovana Belog Markovića.

Da obeleži taj jubilej i predstavi svoj novi roman „Stojna vetrenjača“ Marković je za mesto izabrao stari gvozdeni most na Kolubari u rodnim Ćelijama.

– Ovo je jedan simbioličan događaj. Simboličan za mene zato što pre više od 5o godina ja sam se našao na sred mosta u nameri da krenem na drugu obalu. I nisam baš stigao na tu drugu obalu, pa ni sada, kada sam posle 50 i više godina pokušao da obnovim taj krug. Tako da, od svega, jedan krug se ipak zatvorio, objašnjava Radovan Beli Marković.

Marković, najosobeniji prozaist naših dana, pisac je koji vraća raskoš književnosti. On joj diže dostojanstvo i hoće da pokaže da je njena uloga u životu veoma važna bez obzira na to što živimo u dobu koje nam nameće osiroteli duhovni pejzaž u kome treba da se osećamo kao sirotinja.

– Radovan Beli Marković svoju kniževnost i nas hoće da vrati nekoj raskoši, bogatstvu obilju i jednoj vrsti duhovnog plemstva. Na tome srpska kultura treba da mu bude zahvalna i u ovom trenutku i u godinama koje dolaze, ističe prof. dr Radivoje Mikić, književni kritičar.

Zahvalni treba da mu budi i njegovi poštovaoci sto im je pisac na tropskom danu omogućio neobično kniževno veče na starom mostu na kojem se pored tople reči osetila i svežina sa Kolubare.

LA.R.