Dok alpake, životinje sa Anda iz roda lama, doživaljvaju ekspanziju gajenja širom Evrope, Amerike i Australije, u našoj zemlji nema uzgoja.
Da sve ne bude tako potrudio se jedan Valjevac koji na porodičnom imanju počinje da gaji alpake, zanimljive i korisne životinje čija je vuna najskuplja na svetu.
Lepe i atraktivne su alpake na imanju Milijana Savića, na samoj periferiji Valjeva, na levoj obali Jablanice.
Kako su i odakle stigle ovde, zna samo Milijan. Alpake su mu bile veliki izazov da ih prvi počne gajiti.
-Jako je zanimljiva životinja za gajenje. Laka je za dresuru. Njihova vuna se smatra najkvalitetnijom na svetu. Postiže izuzetno veliku cenu.
Koristi se puno kao terapijska životinja, naročito za neurološka obolenja. Jako je skromna u svojim zahtevima, objašnjava Milijan.
Alpake su se brzo i lako prilagodile našem podneblju. Dva skupocena mladunčeta rodjena su u Valjevu. U Srbiji više nigde nema alpaka.
Zato su Savici imali mali problem. Njihove sve četiri alpake su bile ženke. Brinuli su kako da prošire stado.
-Uspeli smo da nabavimo mužijaka ali smo za njega morali da damo jednu ženku. Na našu radost, malom stadu alpaka, pridodali smo i lamu. Muskrac je u pitanju pa sada njemu tražimo ženku, jer hoćemo da gajimo i lame, naglašava Milijan.
Dok se rešava to pitanje ne prestaje posvećenost i ljubav cele porodice Savića prema alpakama, lamama ali i poni konjima i kozicama, koje takođe gaje.
Životinje su uvek bile velika Milijanova ljubav i on je želeo kad prestane da se bavi trgovinom, da se posveti njima.
Njegovoj porodici u početku se ta ideja nije mnogo dopala ali kako su životinje pristizale, svi Savići su ih zavoleli. Na imanju gde imaju i jezero i desetak drvenih objekata, sada provode najviše vremena.
Obraduju se Valjevcima koji sa malom decom dodju da vide retke i lepe životinje.
Na dva hektara svog imanja, pored reke Jablanice, Milijan Savić je najpre zasadio 400 oraha i stotinak drenjaka. Jezero je poribljeno šaranom i klenom a služi za navodnjavanje sadnica. Alpake, lamu, poni konje i kozice je nabavio i zbog organskog djubriva potrebnog za orahe i drenjke.
LA.R.
Komentari su zatvoreni, ali trackbacks and pingbacks su dozvoljeni.