MLADI ISTRAŽIVAČI PROBUDILI EKOLOŠKU SVEST VALJEVACA

Poznati valjevski i srpski biolog Predrag Peca Petrović kao član Društva za zaštitu Gradca, želeći da pored struke u borbu za očuvanje reke uključi i javnost, predložio je tada glavnim aktivistima Berku Saviću, Milojku Marjanoviću i Slobodanu Jevtiću Puliki, da se najpre organizuje ekološka akcija Mladih istraživača. Peca je ocenio da nije  dovoljno samo vikati kako je potrebno očuvati Gradac već i istražiti njegov živi svet, izvore zagađenja i predložiti mere za zaštitu reke.

-U Društvu za zaštitu Gradca odmah su prihvatili inicijativu i pripreme za prvu ekološku akciju u Srbiji, mogle su da počnu. Ekološka grupa Društva istraživača „Vladimir Mandić Manda“ već je uspostavila saradnju sa Jugoslovenskim savezom za zaštitu čovekove sredine i imali smo njihovu finansijsku podršku za veliki projekat, a naročito predsednika dr Aleša Beblera. Uključio sam i svoje profesore sa Prirodnjačkog fakulteta dr Miliku Pljakić i dr Božu Ćurčića, što je davalo još veću težinu ekološkom projektu. I pre prvih istraživanja bilo je jasno da je Gradac dragulj prirode koji je najžešće ranila barska pruga, seća se tih prilika Peca, koji će predvoditi ekološku akciju Mladih istraživača „Gradac 76“.

Pre letnjih aktivnosti održana su pripremna istraživanja ali i seminari mladih istraživača. Cilj je bio da se istraži i slivno područje Gradca i da se mladi istraživači stručno obuče za sve izazove u kanjonu, počev od hladne vode do opasnih poskoka koji su vrebali sa obe strane reke.

– Evidentirali smo sve zagađivače od izvora do ušća i utvrdili da Gradac nije bio naročito ugrožen. Najveći udar na reku imala je barska pruga zbog buke na životinjski svet, naročito slepih miševa, otpadaka izbacivanih iz voza i uništavanja zelenila duž cele pruge. Intenzitet saobraćaja tada je bio znatno veći. U reci su  živeli: pastrmka, rak i vidra, što je bio znak da je voda čista. Evidentirali smo i paklaru, primitivnog ribljeg parazita. Imali smo i dokaze da je voda  izuzetno bogata kiseonikom. Zato smo bili protiv akcije ribolovaca da se Gradac poribljava kalifornijskom već isključivo rečnom pastrmkom. Primetili smo da čuvarska služba nije bila aktivna  pa smo se umesto ribočuvara zalagali za rekočuvara. Predložili smo i aktiviranje Degurićke centrale jer je protok Gradca to omogućavao. Nismo ostali ni bez predloga Jugoslovenskim železnicama da se pored pruge postave zaštitni kontejneri. I ono što je bilo najvažnije i kruna svih terenskih istraživanja: Mladi istraživači, ekolozi, predložili su Jugoslovenskom savezu za zaštitu čovekove sredine da pokrene inicijativu da se kanjon reke Gradac proglasi zaštićenim prirodnim dobrom, objašnjava Predrag Peca Petrović, vođa akcije.

Pored Mladih istraživača iz Valjeva na akciji „Gradac 76“ učestvovali su i ekolozi iz Ljubovije, Mionice, Izole, Kotora i Beograda.

Kamenčić ekologije tako je bačen u Gradac i on se i sada talasa. Probuđena je ekološka svest Valjevaca  i Gradac je danas jedna od najčistijih reka u Srbiji i zaštićeno prirodno dobro.

LA.R.