Internet novine
Nezavisne Internet novine valjevskog kraja

SRPSKI INAT NA GRADCU

739

Jedan od onih Valjevaca koji su najviše doprineli da Gradac postane biser prirode je Milojko Marjanović, poznati novinar, publicista i komercijalista. On više nije među živima ali ostala su lepa sećanja na njegove, može se slobodno reći, podvige u borbi za čist Gradac.

Protiv divljih deponija duž obala reke borio se konkretnim akcijama čišćenja uz pomoć valjevskih učenika i pripadnika vojske ali i lukavstvom. Kada je u bačenom paketu smeća pronašao priznanicu sa adresom jednog Valjevca, odlučio je da mu đubre vrati poštom. Na Zelenom viru, čuvenoj plaži ispod manastira Ćelije, takođe je bilo problema sa otpatcima. Postavio je dva metalna bureta koja je dobio na otpadu i na njima istakao molbu građanima da otpatke bacaju u njih. Kako nije bilo rezultata, setio se srpskog inata i na buradima napisao: „Mole se građani da đubre bacaju pored buradi“. Autora ovog teksta zamolio je da sa televizijskom ekipom RTS-a snimi tu dosetku. Na licu mesta kamera je zabeležila uređen prostor na plaži i otpatke u buradima. Bila je to hit priča objavljena u Dnevniku 3.

(Milojko Marjanović sa kolegama: Radovanom Lazarevićem, Milevom Vranic i Brankom Obradovićem)

Probleme Milojku zadavali su i seljaci koji su iz Gradca vadili pesak i šoder i u reci  prali zaprežna kola. Milojko je jednog dana preko svojih ljudi poslao poruku da je bolestan što su seljaci jedva dočekali da na miru „napadnu“ reku. Bila je prevara, umesto njega, sačekali su ih inspektori.

Milojko je i bukvalno postao čuvar reke. Ipak na Gradcu nije mogao boraviti i noću. Kasno se vraćao u grad a iz bezbedonosnih razloga društvo mu je pravio pas Vučko. Dobro su to znali krivoribolovci. Da bi sačuvao pastrmke, širio je priču da se u kanjonu pojavio drekavac i rakunopas. Mnogi su poverovali u priču a malo je bilo hrabrih za noćni krivoribolov.

Upornošću, pobedio je loše navike svojih sugrađana da bacaju otpatke u Gradac ili da ugrožavaju njegov biljni i životinjski svet ali se često borio za sredstva potrebna za obnovu vodenice, pešačkog mosta, klupa, drvenih pečurki. Znajući da stalno traži pomoć, jedno vreme nije ga primao predsednik valjevske opštine Milorad Ilić. Milojko je jednog jutra poranio, kupio dva bureka sa sirom, ušao sa zaposlenima u zgradu opštine i do kancelarije gradonačelnika stigao pre njega i sekretarice. Zatvorio je vrata i sačekao ga rečima: “ Hteo sam da te obradujem vrućim burekom, znam da nisi doručkovao, u društvu je slađe“. Naravno, završio je posao i bio je srećan što će Gradac zablistati novim sjajem.

I tako, poput Milojka, svako na svoj način, neko više ili manje, ali sa puno brige, ljubavi i posvećenosti, dao je doprinos da Gradac postane kolevka ekologije. Zaštićeno prirodne dobro. Valjevski i srpski dragulj prirode.

LA.R.

 

Komentari su zatvoreni, ali trackbacks and pingbacks su dozvoljeni.