ВАЉЕВСКА БИБЛИОТЕКА ОБЈЕДИНИЋЕ СТВАРАЛАШТВО ЉУБЕ НЕНАДОВИЋА

Председник Одбора за објављивање целокупних дела Љубомира Ненадовића је др Горан Максимовић, српски историчар књижевности, књижевни критичар, антологичар и професор Универзитета у Нишу.

Била је част разговарати за портал ЛАгранде са професором  др Гораном  Максимовићем.

Професоре Максимовићу, зашто је важно објављивање целокупних дела Љубомира П. Ненадовића?

• Више је разлога зашто је неопходно штампати ново, допуњено и цјеловито издање Ненадовићевих дјела, а прави повод је обиљежавање 200 година од пишчевог рођења. Дуго времена нисмо добили издање сабраних или целокупних дела Љ. Ненадовића, практично још од 1939. године када је то издање приредио Трифун Ђукић, а издавач је била Народна култура у Београду. Други још убједљивији разлог налази се у чињеници да ниједно досадашње издање сабраних или целокупних дела овога писца није обухватило сва дјела и све текстове Љ. Ненадовића. То се нарочито односи на његове прилоге у листу Шумадинка, која је са прекидима јер је често забрањивана због „слободоумних идеја“ излазила од 1850. до 1857. године, као и неким другим српским листовима који су излазили у другој половини 19. вијека. Прво издање Ненадовићевих дјела је изашло још за пишчевог живота (1881–1891) у тринаест свезака у издању Задруге штампарских радника у Београду. Иза тога је у времену од 1892. до 1896. године изашло и друго „поправљено и умножено“ издање Целокупних дела Љубомира П. Ненадовића у двадесет свезака, као што је након пишчевог упокојења изашло и треће издање Целокупних дела Љубомира П. Ненадовића у једанаест свезака (1912–1923).

Шта је по Вашем мишљењу најважније у свеукупном стваралаштву Љубе Ненадовића?

• Ненадовић је без сумње био најбољи као путописац, а запажен као сатирични и пјесник за дјецу и младе. Можемо истаћи да је у Писмима из Италије и Писмима са Цетиња или О Црногорцима, као и Писмима из Немачке и Писмима из Швајцарске, поставио темеље модерног српског путописа и да је управо из Ненадовићевог „шињела“ изашла велика школа српских путописаца од Симе Матавуља и Јована Дучића, Растка Петровића и Милоша Црњанског, па све до наших бројних савремених путописаца.

Љуба је био трн у оку ондашњим властима у земљи. Два века касније, коме би било лакше

у Србији – њему или онима који предводе демократску власт?

• Два су разлога зашто је био „трн у оку“ српским властима у другој половини 19. вијека. Први се састојао у чињеници да је у политичким чланцима у листу Шумадинка заступао републиканске идеје, што је било готово невјероватно у тадашњој монархистичкој Србији, поготово зато што је долазило од потомка гласовите устаничке породице Ненадовића, а други разлог је била његова сатирична лирика у којој је критиковао и исмијавао аутократску и неспособну власт, али и снисходљиву и полтронску свијест народа који није имао снаге да сруши партократски систем тадашње српске државе.

Да ли се Србија, Ваљево и Матична библиотека „Љубомир П. Ненадовић“ достојно одужују великом српском писцу, дипломати и политичару и колико је то важно за даље чување и неговање његовог дела.

• Матична библиотека у Ваљеву која носи име Љубомира П. Ненадовића представља једну од најбоље организованих библиотека у Србији и читавом региону, па као таква на достојан начин популарише дјело овога, као и других писаца из овога краја, попут Милована Ђ. Глишића и Десанке Максимовић. То се исказује и кроз читав низ научних и стручних скупова, предавања, награда и представљања књига посвећених дјелима ових писаца. Помињем овом приликом зборник радова Нова читања Љубомира П. Ненадовића који је објављен 2013. године управо у организацији ове библиотеке. Пројекат издања Сабраних дела Љубомира П. Ненадовића који је осмишљен поводом 200 година од пишчевог рођења представљаће круну те континуиране бриге Матичне библиотеке у Ваљеву о дјелу овога класика српске књижевности и једног од највећих писаца српског романтизма.

Радован Лазаревић