VRATITI SELO U USTAV SRBIJE
U Srbiji je 4600 sela. U stotinu živi manje od 10 ljudi a u tridesetak kuće su prazne. Za pola veka 170 najvećih sela izgubilo je 300000 stanovnika. Selo ne postoji u Ustavu Srbije.
Sedmi deo Ustava, pod tačkom tri, od člana 188 do 193, govori o lokalnoj samoupravi i nigde ne stoji da je selo njen sastavni deo. Doslovce piše, da su lokalne samouprave : opštine, gradovi i grad Beograd.
Šta bi ustavno-pravno smetalo da je napisano da su sela sastavni deo lokalnih samouprava kad već takva naselja postoje u Srbiji? Ovako, selo fizički i pravno ne postoji za administraciju Republike Srbije skoro tri decenije.
Vekovima, pre uvodjenja demokratije u Srbiji, selo je imalo svoju vlast, novac, sud pa čak i svoju policiju. Ljudima se u selu verovalo jer su oni siguran branik otadzbine, pre svega gladi a onda i slobode. U Ustavima srpskih kraljeva pisalo je da se veliki deo poslanika mora birati iz redova seljaka. O tome je i Tito vodio računa, pa su čak i sveštenici bili predstavnici naroda.
Danas se formalno postavljaju partijski ljudi u selima da obezbede glasove za izbore. I ništa više. Sve ostalo u selu zavisi od dobre volje lokalnih partijskih paša.
Miomir Filipović
Komentari su zatvoreni