Deo odgovora na ovo pitanje trebalo bi da daju Valjevci lično, ili odbornici u gradskoj skupštini prilikom podnošenja izveštaja predstavnika Policijske uprave u Valjevu.
Ipak, do nekih podataka o stanju bezbednosti može se doći i iz infomracija koje Ministarstvo unutrašnjih poslova javno objavljuje. Takav akt je i Strateška procena javne bezbednosti izadata od strane Direkcije policije 2017. godine. U njoj je prikazano stanje i projekcija bezbednosti za teritoriju Republike Srbije.
Kada se uporedi Kolubarski okrug sa regionima slične veličine dolazi se do zaključka da je i stanje bezbednosti slično, kada se analizira ukupan kriminalitet – broj izvršenih krivičnih dela. Nešto je bolja situacija kada se upoređuje opšti kriminaitet: krivična dela protiv života i tela, imovine, korišćenje i rasturanje narkotika, neovlašćeno držanje vatrenog oružja.
Kolubarski okrug u odnosu na Mačvanski, na primer, ima čak 3071.krivično delo manje evidentirano. U proceni se navodi da je u prvih deset meseci 2016. godine povećan broj izvršenih krivičnih dela prilikom kojim su Valjevcima kradena motorna vozila. Kako je ova oblast, zaista jedna od retkih gde se Valjevo pominje po negativnoj statistici (pored privrednog kriminaliteta) interesantno je građane Valjeva upoznati sa određenim specifičnostima ovih krivičnih dela.
Koja vozila se najčešće kradu?
Najčešće se kradu vozila inostrane proizvodnje čiji su rezervni delovi skupi, odnosno koja imaju visoku cenu prilikom preprodaje iako su ukradena: folksvagen, audi, opel, reno, BMV, mercedes, pežo i škoda.
Kako se vozila kradu?
Kradu se na više načina. Koriste se različite tehnike brzog provaljivanja u automobile, nakon čega se pomoću elektronskih uređaja i prilagođenih softvera neutrališe centralni kompjuter vozila da bi se motor stavio u funkciju. Ovaj oblik kriminala direktno zavisi od pronalaženja novih načina izvršenja, odnosno izrade odgovarajućih alata. Na domaćem tržištu se 2015. godine pojavio novi univerzalni alat pod nazivom „trubodekoder“ – mehanički fleksibilni ključ pomoću koga se za desetak sekundi, bez oštećenja, otključava i zaključava brava na vozilu. Cena tog uređaja na domaćem tržištu iznosi oko 1.200 evra. Pojavili su se isti takvi uređaji cetiri puta jeftiniji.
Pored toga, postoji i uređaj „zed-bul“, kojim se očitava elektronski kod kompjutera u automobilu. Kod se na licu mesta učitava u blanko ključ i na taj način dobija kopija originalnog ključa.
Kada se vozila kradu?
Krađe vozila se najčešće uočavaju početkom radne nedelje (ponedeljkom). Najčešće se kradu kada je na ulicama najveći broj automobila, i u toku noći između nedelje i ponedeljka, kada se vlasnici pripremaju za novu radnu sedmicu. Vozila koja se rasklapaju u delove najčešće se kradu krajem nedelje (u noći između četvrtka i petka), kako bi se prodaja obavila tokom vikenda.
Kako se zaštiti?
Kao i kod svih drugih oblika kriminaliteta, važna je bezbednosna kultura građana. Otežavajući faktori za kriminalce su pokrivenost grada kamerama, dobra rasveta, prisustvo policije, privatnog sektora bezbednosti i fizička zaštita. Sa druge strane bezbednosna kultura vlasnika vozila može imati odlučujući uticaj na potencijalne učinioce (neobezbeđivanje sistemima zaštite, parkiranje u mračnim delovima grada, ostavljanje vozila s ključem u bravi…) Na primer, ako dva vozila iste marke i tipa stoje jedno pored drugog, a jedno od njih ima ugrađenu „lavlju kandžu“ učinilac će se zbog brzine izvršenja opredeliti da ukrade vozilo koje takvu zaštitu nema.
Valjevci treba da imaju u vidu ovu statistiku, način krađe vozila i mere koje podižu nivo zaštite kako bi sačuvali svog „ljubimca“ od kradljivaca.
LA.R.
Komentari su zatvoreni, ali trackbacks and pingbacks su dozvoljeni.