ČUDESNI SLIKAR MEDIALE POL ARSIĆ

Prvoslav Arsić je sa Dadom Đurićem, Ljubom Popovićem, Vladom  Veličkovićem i Urošem Toškovićem, pripadnik pariskog krila „Mediale“. I  dok su svi oni postali veliki i poznati evropski slikari, Arsića danas  malo ko poznaje, čak i u Srbiji. Za to je sam kriv. Nije voleo medije ni  svaku drugu popularnost. Iako veliki umetnik, nikada nije imao  samostalnu izložbu a nema ni svoj katalog slika. O monografiji da ne  govorimo.

Jednostavno, bio je osoben i već po dolasku u Pariz počeo se baviti i  alhemijom koju je primenjivao u slikarstvu. Ceo život bio je okružen  lepim ženama. Pravio je dobre i skupocene slike koje su u Francuskoj  otkupljivali uglavnom bugarski galeristi. Ljuba Popović ga je nekoliko  puta pokušao ubediti da mu organizuje izložbu u Modernoj galeriji u  Valjevu, ali bez uspeha. Trudili su se i Dušan i Vojislav Jovanović, ali  Arsićeve slike ipak nisu viđene u Valjevu.

Čuveni Valjevac Slobodan Jevtić Pulika dao mi je amanet da o Prvoslavu  Pol Arsiću napravim reportažu, ocenjujući da se radi o izuzetnom slikaru  i alhemičaru.

Na pariskom aerodromu čekao me je sa Peđom Ristićem i ranim jutrom  krenuli smo u Ermont gde živi Arsić. Pulika je došao iz Klermon Ferana  udaljenog 400 kilometara od Pariza. Nije mu bilo teško da dan ranije  doputuje u grad svetlosti.

U Ermontu, malom gradiću pedesetak kilometara od Pariza, Arsić živi sa  znatno mlađom suprugom Aleksandrom. I ona slika. Najavljen sam kao  Pulikin prijatelj i zahvaljući tome prvi sam novinar koji će o njemu  pripremiti reportažu.

Očekivao sam lakši posao, zanimljivu i opširnu priču. Ipak, bili smo  svi iznenađeni.

Arsić je u poodmaklim godinama i narušenog zdravlja. Sve manje slika  iako se trudi da na platnima opet ima vredna, fantastična umetnička  dela. Stan i atelje u Ermontu dala mu je država, visoko ceneći njegovo  umetničko stvaralaštvo. To mu je, reći će, i najveće slikarsko  priznanje.

U prizemlju ateljea je velika laboratorija u kojoj i danas pravi  specijalne boje sa kojima postiže čudesnu svetlost na svojim platnima.

Zadovoljan je svim onim što je postigao kao umetnik i alhemicar. Priseća  se i naročito ističe period stvaralaštva i dobrog života u Kanu. Raduje  se našem dolasku ali je i dalje uzdržan i škrt na rečima. Radije bi u  dvorište, da pije kafu sa prijateljima. Ubeđujem ga da mi pokaže još  neku sliku, valjalo bi snimiti što više materijala. Jedinstvena je  prilika.

Aleksandra misli da on još ima volje i snage da radi i da će sigurno  napraviti dobrih slika. Žali što je bio zatvoren za medije i širu  javnost jer bi danas bio jedan od najpoznatijih i najtraženijih srpskih  slikara.

Ručak je bio malo iznenađenje za sve nas. U sred Francuske, pasulj na  srpski način, pripremila je Aleksandra. Saznajem da su on i Pulika  kumovi. Želeli su da kuma počaste njegovim omiljenim jelom.

Ispred ateljea je malo dvorište. U njemu sve više vremena provodi  Prvoslav Pol Arsić, slikar i alhemičar, rodom iz Požarevca, a tako drag  i blizak Valjevcima.

Na kraju mi reče, da možda slike i stignu u Modernu galeriju. Jer,  pored Pulike, njegove slike imaju još neki Valjevci, pa Beograđani i  Novosađani.

Pri povratku u Pariz, Pulika priča kako pregovara sa Istraživačkom  stanicom u Petnici da tamo prebace Arsićevu laboratoriju, jer bi joj tu  bilo najbolje mesto na svetu.

LA.R.