ПРОТА ОГЛАЂЕНОВАЧКИ ИСПРАЋЕН У ЏИПУ

Поносни на свог проту Гроздана Гајића су мештани Оглађеновца. Сарађивали смо од првих дана. Ретко у којем селу као у Оглађеновцу сам имао прилике да пратим активности које су унапређивале село. Предводио их је баш прота. Био је међу главним иницијаторима оснивања завичајног братства „Мали корак“ преко којег су ишле инфраструктурне и све друге акције у селу од којих се издваја постављање великог „Крста сељаку који чека васкрсење“. Црквени дом је постао култно место Оглађеновца а по „Туцијади“ село је постало препознатљиво на туристичкој мапи Србије. Пред манифестацију, са алатом у руци, прота је лично предводио мештане у сређивању обала поред пута и уређењу сеоског гробља. Према свим медијима је имао однос поштовања и радовао се доласку свих новинара чак и оних који су га стављали у незгодан контекст актуелног тренутка.

Ово је део текста који сам написао о оглађеновачком проти у једној публикацији која ће за месец-два изаћи из штампе, подсећајући на посебне и обичне људе са којима сам се сусретао и сарађивао у мојој дугој новинарској каријери.

Када сам пре неколико дана у Црквеном дому,  у том лепом и сложном брдско-планинском селу присуствовао испраћају проте у пензију био сам дирнут готово колико и прота Гроздан, речима и пажњом које су му приредили мештани. Потврдили су моје мишљење о проти, који је сав радни век провео у једном селу, волео мештане и посветио се обнови и унапређењу парохије као и модерном развоју Оглађеновца. За богатом трпезом њему у част, парохијани су га изненадили кључевима од теренског возила. Желели су да проту достојанствено испрате из села.

– Пре 43 године на месту званом Црепана а данас познатом код Крста,  из аутобуса изашао је тада млади свештеник а данас на широко познат протојереј ставрофор Гроздан Гајић и непрекидно остао да службује у нашој парохији. У то време причало се да ће отићи пре него што је дошао јер је парохија мала а село неразвијено. Али то се није догодило па је наш драги прота остао у Црквеној општини Оглађеновац пуне 43 године. Подизао је своју породицу, парохију и парохијане, желећи да се о активностима наше цркве и села чује у целом свету. Обновљена је црква, изграђен велелепни црквени дом, основано је удружење Завичајно братство „Мали Корак“, формирам фудбалски клуб и изграђен фудбалски терен. Заживела је нова задруга „Мали Корак“, и Удружење за Уметност и традицију, подсетио је емотивним говором Драган Јанковић, председник Завичајног братства „Мали корак“.

– Пре 28. година на Васкрс, после јутарње литургије испред храма Светог Георгија у Оглађеновцу почело је такмичење за најтврђе Васкршње јаје, што је убрзо прерасло у највеће такмичење на Балкану, познато као Туцијада у Оглађеновцу. Услед великих суша и борбе за чисту пијаћу воду, прота Гроздан се ангажовао на уређењу изворишта пијаће воде: Јаућански точак, Паунова чесма и извориште киселе воде у Јаутини.
Прота је дошао на идеју да се 2019. године подигне јединствен крст у Српској Православној Цркви.

Идеју и место подизања крста благословио је блаженопочивши владика Милутин. Крст распетом сељаку који чека, подигнут је 2022. године. Освештао га је владика Исихије.Те недеље, 6. октобра, у оглађеновачкој цркви владика је рукоположио ђакона Марка Тодоровића из Диваца у чин свештеника, нашег новопостављеног пароха а проту Гроздана одликовао орденом Светог владике Николаја, истакао је Зоран Радосављевић, секретар „Малог корака“.

– Прота нам није био само свештеник, већ брат, пријатељ, комшија, саветодавац, друг. За време свештеничког службовања никада није надлежном епископу поднео молбу за премештај, нити је користио годишњи одмор. Увек се поносио својим парохијанима. За сва постигнућа у нашој парохији хтели смо пажње ради, да га изненадимо теренским возилом, како би већ наредног лета имао чиме да дође на џипијаду „Влашић“ чији је један од оснивача, нагласио је привредник Драган Којић.

Џип Suzuki Vitara проти Гроздану Гајићу симбилочно је предат код Крста, некада аутобуског стајалишта Црепана са којег се пешице са супругом упутио према Цркви у Оглађеновцу. У њему се упутио у родно село Забрдицу где ће сада у пензији бити његово пребивалиште.

Р.Лазаревић