HRONIČAR VREMENA PREDATOG ZABORAVU

Sjajni umetnik pisanog i fotografskog novinarstva u reči i slici uspeo je da svojim perom i zlatnom kamerom sačuva svet u nestajanju, poslednje ostatke stare, prizemne Srbije, koju simbolizuju njeni poslednji kosači, orači, narodni pevači, svirači i igrači, svadbeni običaji, sahrane i groblja, neustrašivi ratnici, koji su nekad tako nesebično ginuli za svoju otadžbinu.Sva ta zbivanja tog skoro iščezlog sveta odvijaju se na njegovim fotografijama sa ispisanim proširenim legendama-istoriografskim tekstovima, enciklopedijske sadržine podataka za opisivanje živopisnih ikoničkih slika, nastajalih u nezaboravnim lepotama srpske prirode i pejzaža, često herojskog izgleda.

Tako Tomislava Grujičića Ravanjca opisuje akademik Dejan Medaković. Ocenjuje da ono što je Ravanjac danas snimio  da sutra više ne postoji i da njegove snimljene antologijske, ikoničke fotografije i filmske etide-zapisi o srpskom narodu svakodnevno  dobijaju na vrednosti, zbog čega je na velika široko otvorena vrata ušao u istoriju srpske kulture i umetnosti.

Toma Grujičić iz sela Ravanja kod Valjeva, hroničar vremena koje polako gubimo, još je u punoj snazi i može se videti svuda, čak i tamo gde je teško doći, uspeti se, sunovratiti, dopešačiti. Ljubomorno beleži ono što gotovo namerno, predajemo zaboravu.

Svoje etnološke bisere Srbije izložio je u galeriji Narodnog muzeja u Valjevu.

S.L.