U valjevskom selu Oglađenovac četvororazredna škola zatvorena je, jer više nije bilo đaka. Dve slikarke, koje su završile tu školu, jedna iz Rume, druga iz Frankfurta, rešile su da u njoj naprave svoje legate, kako škola ne bi postala ruina i na taj način uticale na društveni i kulturni život Oglađenovca.
Tako je, posle šest godibna oživela seoska skola u Ogladjenovcu. U uređenom dvorištu i okrečenim učionicama meštani i gosti, u velikom broju pristizali su na otvaranje legata akademskih slikarki, nekada đaka ove škole, Julijane Jovanovic iz Rume i Spomenke Alečkovic iz Franfurta.
One svoj zavičaj nisu zaboravile. Pomažu mu na ovaj način u nadi da selo neće zamreti.
– Mi smo htele na neki način da se odužimo zavičaju koji mnogo volimo.
Ovde smo ugledali prvi put nebo, ptice, naučili da pišemo, naučili o istoriji našeg naroda a ljubav nas je vodila da dođemo ovde i ovo sve donesemo, kaže Julijana Juca Jovanovic, akademska slikarka iz Rume.
– Imam osećaj da imamo divnu podršku našeg prote, da imamo podršku ljudi koji ovde žive. Jer oni su ostavljeni i napušteni i kroz ovaj legat oni mogu da ostvare mnogobrojne kontakte, poznanstva, druženja i možda nešto više da finansijski naprave, ističe Spomenka Alečković, akademska slikarka iz Frankfurta.
Škola u Oglađenovcu izgrađena je 1928. godine i uvek je bila puna đaka. Krajem devedestih imala je stotinu učenika. Sada je zatvorena jer u selu nema dece.
-Ovo je prvi korak u aktivnostima koje će slediti u ovom izdvojenom odeljenju iako redovne nastave neće biti. Ono što planiramo zajedno sa našim slikarkama je da organizujemo likovne kolonije kako za decu, učenike naše škole tako i učenike drugih škola na nivou grada Valjeva, naglašava Danijela Marković, direktorka Osnovne škole „Milovan Glisić“ iz Valjevske Kamenice.
Umesto dečje graje, u školskim učionicama je pedesetak vrednih ulja na platnu.
Slikarke planiraju da obnove i pomoćne školske objekte i da organizuju međunarodne umetničke kolonije u Oglađenovcu.
-Mi ćemo se truditi da ovo i dalje nastavi da živi iz toga razloga što su crkva i škola dva oka u glavi. I sada imamo gde crkva,jedna institucija radi a druga ne radi. I potrudićemo se da i ovo drugo oko bude otvoreno, da čovek bude kompletan, sa školom i crkvom, mi smo kompletni, objašnjava prota Grozdan Gajić.
Zajedno sa legatima u selo su stigli novi kilometri asfaltnog puta, rade se i drugi infrastrukturni objekti.
Meštani se nadaju da selo ipak neće zamreti, da će se opet rađati deca, i poput slikarki Julijane i Spomenke, u svom zavičaju učiti školu.
S.L.
Komentari su zatvoreni, ali trackbacks and pingbacks su dozvoljeni.