Da Gradac postane jedna od najčistijih reka u Srbiji nije bila dovoljna samo ljubav Valjevaca prema njoj već potreba da se vandalima protiv prirode stane na put edukacijom, propisima i sankcijama. Sedamdestih godina prošlog veka, u Društvu istraživača „Vladimir Mandić Manda“ u Valjevu, gde su sve programske grupe već bile posvećene zdravoj životnoj sredini, izdvojila se grupacija koja se u potpunosti svojim aktivnostima opredelila za ekologiju.
Formirana je tako Ekološka grupa koju je predvodio naš poznati biolog Predrag Peca Petrović. U toj grupi biće i drugih, kasnije poznatih Valjevaca: Kreca, tri Mire, Starović, Popov i Ilić, Laza, Mirče, Peđa, Željka, Džoni… Briga za Gradac koji je već bio ugrožen, bila je u prvom planu.
U saveznim i republičkim institucijama bili su zatečeni i inpresionirani valjevskim mladim istraživačima koji su pokazali entuzijazam i nameru da se na konkretan način, ekološkim istraživanjima, prvi u državi odlučno posvete zaštiti čovekove sredine i to otpočinjanjem akcija na reci Gradac. Mladi ekolozi imali su veliku podršku i lokalne samouprave.
Važan projekat koji će potrajati, mogao je da počne i već nagovesti prve uspešne rezultate brige o Gradcu.
Sa prvim istraživačkim aktivnostima uspostavljena je ćvrsta saradnja sa Jugoslovenskim savetom za zaštitu životne sredine čiji je predsednik bio dr Aleš Bebler, sa Republičkim savetom za životnu sredinu i njegovim sekretarom mr Milivojem Todorovićem kao i sa Biološkim fakultetom, na kojem se prof. dr Božidar Ćurčić posebno interesovao i podržavao ideje mladih valjevskih ekologa.
Predsednik Društva istraživača „Vladimir Mandić Manda“ Dušan Mihailović posebno je bio naklonjen ekolozima jer je i sam bio veliki ljubitelj zdrave prirode a za stručnog savetnika predložio je mr Obrada Šupića koji je u Krušiku razvijao projekte prečišćavanja otpadnih voda od prljavih tehnologija.
Udruženim snagama opredeljeni su programski zadaci mladih ekologa za zaštitu reke Gradac. Pre centralne akcije „Gradac 76“, održani su stručni seminari i istraživanja kompletnog slivnog područja Gradca. Rezultati prikupljeni na terenu i predlozi mera za zaštitu reke doveli su do toga da Gradac kasnije postane zaštićeno prirodno dobro. O tada jedinstvenoj akciji mladih valjevskih ekologa pisali su srpki mediji. I sami ekolozi imali su na Radio Valjevu redovne termine za stalnu temu o važnosti zaštite i unapređenja životne sredine a na to su ukazivali i u listu Gimnazijalac i Napredu.
Gradac je tako postao kolevka ekologije u Valjevu a može se slobodno reći i u Srbiji.
( nastaviće se)
LA.R.
Fotografije Dušan Jovanović
Komentari su zatvoreni, ali trackbacks and pingbacks su dozvoljeni.