ЉУБИНА НАГРАДА ПОДСТИЦАЈ ПУТОПИСУ

Када појединац и институција тако добро и вредно раде, онда се и Бог смилује на њих. У Бранковини је био ретко леп, сунчан дан, који је употпунио одличну атмосферу уприличену поводом доделе награде „Љубомир П. Ненадовић“. И програм је имао највише културне домете, па сви присутни а посебно добитница награде Весна Алексић, били су почаствовани таквим догађајем.

– Путовање у свемир променило је свет и визију будућности, али није умањило човекову жељу да и даље истражује овоземањски свет. Наше време ће оставити сведочанство о неким великим покретима народа, што неизбежно доводи до мешања култура, а објашњење таквих промена, сигурно ће дати неке будуће генерације. Стога није чудно што Емили Томас, једна од филозофа данашњег времена, каже да је путовање у суштини сусрет са непознатим. Непознато је постало и оно што је до јуче било наочиглед јасно, нејасно је постало оно што је пре неког времена бивало аксиом, истакла је Виолета Милошевић, директорка Градске библиотеке „Љубомир П. Ненадовић“ у Ваљеву, која додељује награду.

-Сматрамо зато да се наша одлука о установљењу награду за најбољи путопис на српском језику, с разлогом потврђује сваке године, вреднујући овај књижевни жанр на прави начин, што својим радом потврђује и наш уважени жири. Наше сазвежђе лауреата је подстицај свим путницима да путописе пишу, а ми му ове године придружујемо једанаестог славодобитника.
Награда „Љубомир П. Ненадовић“ је јединствена награда за путопис у Србији, препозната по добру у културној и друштвеној јавности, међу писцима, критичарима, професорима, библиотекарима, путницима, а морам рећи да је позната и публици у Ваљеву и по Србији.
Захвалност дугујемо, поред већ поменутог стручног жирија и Граду Ваљеву, оснивачу Библиотеке, као и Министарству културе Републике Србије, које преко конкурса, од самог почетка, учествује у суфинансирању манифестације „Љубини дани“, и ја овом приликом посебно поздрављам господина Дејана Антића, државног секретара у Министарству културе Републике Србије, нагласила је Виолета Милошевић.

-Данашња свечаност не само што у круг добитника награде „Љубомир Ненадовић“ уводи Весну Алексић, списатељицу која се, већ деценијама, и то са много успеха, обраћа најмлађим читаоцима, онима, дакле,од којих започиње свака авантура читања и кретања кроз књижевне светове, већ нам, још једном, показује да истински модеран писац лако прелази границе и књижевних родова и врста и типова књижевног стваралаштва, и да и на новом пољу стиже до високих уметничких резултата, поручује проф. др Радивоје Микић, председник Жирија, и додаје:

-Књига „Мелодије Европе“ Весне Алексић је, у типично модерном маниру, више од свега књига путописне прозе, књига која, поред свега другог, показује да се у српском путопису затвара круг. Наиме, ако је Љубомир Ненадовић своје путописе такође везивао за европски простор и ако је у средиште једног свог путописа са амблематским статусом ставио Италију и највећу фигуру српске књижевности, П. П. Његоша, ако су потом српски путописци како им је с поругом, имајући у виду њихове неинвентивне наслове, говорио Јован Скерлић, ишли „тамо-амо“, „горе доле“ и по Истоку и по Западу, али, једно време, и по Југу, бележећи у том кретању и врло високе резултате, од којих су највећи они у доба књижевне авангарде, посведочени у делима Милоша Црњанског и Растка Перовића, са Весном Алексић српски путопис се враћа у матични културни простор, у Европу. Описујући своја путовања од 2006. до 2023. године, и увек непосредно именујући земље и градове кроз које се креће, залазећи у поједине ( Беч, нпр. ) просторе и по неколико пута и увек са другачијим поводом и другачијим правцем кретања, Весна Алексић је настојала да, исто тако, више пута читаоцу образложи наслов „Мелодије Европе“. А реч мелодија упућује на сферу једне од уметности, и то уметности која непосредно стиже до чула примаоца, на сферу музике и тако се, у ствари, читаоцу поручује да ће у скоро свим путописним текстовима главни предмет интересовања бити нека од уметности, свеједно да ли је реч о сликарству, музици или о књижевности и таквим њеним врхунцима, какви су Гете и Кафка.

Весни Алексић награду је уручила Виолета Милошевић, директорка Градске библиотеке.

-Била сам веома мала , можда и неписмена, кад сам у руци држала књигу необично лепе насловнице. Нисам је тада читала, наравно, али и сад је јасно видим у унутрашњем виду , у сећању . Мала џепна књига. На насловној страни нацртан човек обучен у господско одело; (отмен дуги сако по моди с краја 19 века). Он седи пред књигом,(свеском?) у руци му старинско, право перо за писање. Сто за којим седи је стилски (бидермајер) и столица је таква, има закривљене ногаре и ја сам очарана. Осећам да све то има везе са господством и да је тај човек свакако господин. Био је то Љуба Ненадовић и његова „Писма из Италије“.

Пола века касније, док ово пишем, знам да сам исправно осетила да су господа само људи који имају везу с књигама, људи који држе књиге у рукама и којима књиге увек требају. Може и без бидермајер намештаја и без лепог одела, само нека је књига ту. Јер, читати се мора, живети није неопходно, беседила је Весна Алексић у Бранковини.

Са колико поштовања се Град Ваљево односи према књижевној награди „Љубомир П. Ненадовић“ и нарочито према значајним активностима Градске библиотеке, најбоље показује присуство и обраћање градоначелника Лазара Гојковића, на скупу у Бранковини.

Р.Лазаревић

Фото:

ЛА.Р.

Иван Симић