U drugoj polovini 19.veka jedan od najznamenitijih Srba je Svetomir Nikolajević, pisac i političar.
Cenjen i uvažavan a vremenom zaboravljen.
Svetomir je rodjen u Raduši. Škola u tom selu nosi njegovo ime i u njoj je predstavljena monografija o ovom čoveku fascinantne biografije.
Raduša je lepo brdsko selo u pitomoj Tamnavi.
Osnovna škola u selu mogla bi jednog dana biti zatvorena jer je u Raduši sve manje dece.
-S vremenom sela odumiru. Prošle godine smo imali četvoro djaka. Ove, njih je troje. Jedno dete završava četvrti razred i ide u matičnu školu u Pambukovicu. Ostaje njih dvoje. Nadam se da će nam u školu doći još jedno dete prvog razreda, kaže učiteljica Gordana Jakovljević.
Kao što mladi sada odlaze iz sela, nekada davno iz Raduše je otišao i Svetomir. U Beograd i evropske prestonice da studira istoriju i svetsku književnost.
Zaljubljen u domete evropske nauke i umetnosti vratiće se u Srbiju.
U drugoj polovini 19. veka bio je profesor i rektor Velike škole, potom gradonačelnik Beograda, ministar unutrašnjih poslova i premijer Srbije.
Svetomir je bio i jedan od osnivača Radikalne stranke, Društva „Sveti Sava“ i masonske lože „Pobratim“. Ali, i jedan od naših prvih akademika i kandidat za Nobelovu nagradu.
Monografija o Svetomiru Nikolajeviću oživljava sećanje na čoveka koji je bio ponosan na svoj nacionalni identitet i u svakom trenutku spreman da afirmiše srpstvo.
-Knjigu sam napisao zato što želim da Svetomira Nikolajevića vratim iz zaborava. On je nepravedno zaboravljen, a bio je najveći srpski intelektualac u drugoj polovini 19. veka i početkom 20-og. On je prvo bio voljen, cenjen, uvažavan a kasnije osudjivan, da bi na kraju otišao u zaborav, ističe prof.dr Vojkan Stanić, autor monografije.
Za promociju monografije, Svetomirovi potomci izabrali su Radušu, ubedjeni da meštani u njegovom životnom putu mogu da pronadju neke putanje svog budućeg razvoja.
-Pošto je Svetomir rodjen u Raduši i pošto škola nosi njegovo ime, ja sam kao njegov čukunuk želeo da se meštani više upoznaju o životu i delu Svetomira Nikolajeviča. U septembru pripremamo promociju u Beču, u klubu Stevan Mokranjac, objasnjava Dejan Nikolajevic.
-Svetomir je zaista bio zaljubljen u domete evropske nauke i umetnosti.
On je prvi kod nas pisao o Bajronu, Šekspiru i tumačio grčku književnost. Medjutim, u isto vreme on je imao i snažno nacionalno osećanje koje se ispoljavalo u radu humanitarnih društava, da ne govorim o svim drugim stvarima. Dakle to je nešto što je jedno prirodno saglasje koje se kod Svetomira vidi. Danas su to potpuno antipodi, a to je tako u njegovoj ličnosti bilo prirodno spojeno da mi se čini da je to jedna od najznačajnijih njegovih odlika, naaglasava prof. dr Snežana Nikolajevic, praunuka.
Potomaka Svetomira Nikolajevića ima u Evropi, Beogradu ali i u Raduši, lepom selu izmedju Valjeva i Uba. Oni su poznati kao dobri, poštovani i ugledni domaćini.
LA.R.
Komentari su zatvoreni, ali trackbacks and pingbacks su dozvoljeni.