VALJEVCI U RAJU

Valjevka Nada Saric Cvetanovic zivi u Americi na Floridi. Bila je  devojka kada je je otisla iz Valjeva 1961. godine. Valjevo joj je i  danas u srcu i mislima. Sanja ga na srpskom. Uz njenu fotografiju iz  mladalackih dana objavljujemo preuredjeni tekst o njenom raju sa  Valjevcima.

Ja mislim da je raj staro Valjevo i da svi sede na Pećini. Miki  Jevremović peva „Pijem da te zaboravim“, a Jova Maljoković svira  „Jabuke i trešnje“. Ulazim i kažem im da dame biraju. Ali me  niko ne čuje.

Bane Spasojević „Mečka“ je kod jednog drveta i krijući se, čita pesme Jesenjina, kao nekad ispod  klupe u Gimnaziji.

Profesorka Draga Atanacković šeta okolo i govori  neverovatno tečno francuski, ali je niko ne razume. Izgleda, da  ništa nismo naučili.

Laske Laća sedi zagrljen sa ličnom pevačicom i  pije. Moma Stanišić je najzad postao čuveni glumac i pokušava da  napravi binu od nekih grana koje lomi sa drveća.

Profesor Mijanović se uporno udvara devojčicama ali ne shvata da su  sve mrtve i da ga niko ne primećuje, čak ni Snežana Lukić. Vera  Jeremić se šeta, lepa kao što je uvek bila, a za njom idu njena  majka, baba i tetka i viču – čija li je, dobra li je?!!

Cimer je u beloj majici sa pištaljkom oko vrata i bori se sa nekim nevidljivim  bokserom u jednom ćošku. Naravno, uvek pobeđuje jer on veruje da je  prvak sveta.

Profesorka Ćubana ide okolo i pokušava da zavede red. Stala je  na jedan panj i dala nam pismeni zadatak, onaj isti kao u osmom razredu gimnazije: „Kad lišće šušti pod nogama“. Milovan Gligorijević se  buni jer smo o tome već pisali, ali Ćubana hoće da vidi naša  razmišljanja kad smo stigli u raj.

Usput tvrdi da je ona pronašla Matiju Bećkovića i da je zbog nje postao  slavan, mada  sam to bila ja. Pronašla sam ga pre nego što je stigao u Valjevo u  najlon košulji sa kratkim rukavima.

Na Zdravljaku, u našem raju, psi i mačke slobodno šetaju, laju i mjauču na srpskom, spavaju i hrane se gospodski, jer u raju nema šintera.

Sloba Petrović je tu i plaća piće za ceo raj.

Bane Savić je u izviđačkoj uniformi i hoće sve da nas vodi na marš do

Kadinjače, kao nekad, ali Rajko Aškonja ga upozorava da niko ne može da se pomeri sa mesta.

Jedino Cajka pešači iza Bana Savića sa ruksakom na leđima i još uvek pokušava da ga zbrzi. Ali ne uspeva.

Da je tu nešto stvarno bilo, Zdravko Ranković bi pisao. Đole Kifla i Cerović gledaju sve to sa strane i cinički se smeškaju, kao i uvek i kažu da je bilo bolje u „Centralu“ kad su sedeli pored Dragoljuba. A Dragoljub je tu u raju sa klavirom i svim devojkama govori da ih ljubi u srce- mene specijalno u dušu!

Moji omiljeni Valjevci: Dragoslav, Macan, Anka Partizanka, Mira(popova ćerka), Jarcan… svi su sa nama. U raju su najzad  postali psihijatri i mi kod njih idemo na terapiju.

Devojčice još uvek jure da prođu pored Vlade Gajdarova, koji se elegantno šeta sa belim šalom oko vrata. Žika Šešir se smeje i kaže kako je prešao Gajdarova i posle njega ostao jedini boem u Valjevu, bez belog šala, u farmerkama. Vana Pucelj stiže u raj biciklom i plaši se da je „mamica“ ne vidi. Debeli Savić je doneo u raj i svoj stočić iz kafane kod Autobuske stanice i samo se smeška jer u raju ne mora da poručuje piće. Caše su uvek pune.

Balinica je još uvek najlepša i svratila je na trenutak samo da nas vidi. Kaže da ide na drugi kraj jer joj je raj dosadan. Gordana Malešević nosi korpu ispod ruke sa babinim uvom i daje nam da se šminkamo kao pre ali Danka Savić kaže da se to ne radi u raju.

Pošto smo u raju opet postali svi mladi i lepi, Žika Šešir je odlučio da oragnizuje „Mis raja“. Čudi se gde je Balinica? Mi smo srećne jer imamo neke šanse da pobedimo.

Dragan Kezun ulazi i tvrdi da su naše Valjevke lepše od devojaka u Parizu, a Paja dodaje da je to baš razlog što  nije živeo u Francuskoj. Naravno, Zdravko Ranković se slaže ali napominje da je bilo samo 70 lepih Valjevki.

Ako još niste stigli u raj, cekamo vas na našoj Pećini. Ja ću biti u crvenoj haljini sa belim tufnama i žiponom što mi je sašila tetka Danica, šnajderka iz Gradca.

ZNAŠ KAKO SI OPISALA RAJ?

KAO NIKO!

DIVIO SAM TI SE KAO NIKOM.

POSLE TOLIKO DECENIJA MRKLIH MRAKOVA,

ČUDA I POKORA

TI PROPUŠTAŠ SVETLOST

SVETLIŠ I MISLIŠ

CELIM TELOM.

Matija Bećković, maj 2014.