ŠKOLE BUDUĆNOSTI

Pitanje kako izmeniti obrazovanje i pripremiti ga za novo doba je danas  globalni izazov. O tome kako prilagoditi škole, fakultete i cele  obrazovne sisteme piše u svom autorskom tekstu za jedini časopis koji  se bavi obrazovanjem kod nas „Prosvetnom pregledu“ Nikola Božić,  programski direktor Istraživačke stanice Petnica.

„Kriza obrazovnih institucija je planetarna. Da li u stvari postoje  uspešni obrazovni sistemi, kada uzmemo u obzir sve ranije navedeno?

Došlo se do trenutka da treba menjati osnovne obrazovne i akademske  paradigme. Dakle, mora mnogo više da se uradi od blagih adaptacija,  promena programa, činjenica ili načina rada. Svuda. U celom svetu,“  kaže Božić u svom autorskom tekstu.

Ključno je da razumemo da obrazovanje više nije deo života i to  njegovog samog početka, nego postaje deo svih životnih faza.

Kontinuirano obrazovanje, stalno informisanje o oblasti ekspertize, rad  na sopstvenim veštinama bez prekida, praćenje i drugih oblasti,  ključne su osobine uspešnih ljudi u decenijama pred nama. Diploma  više nije cilj, ali nije ni garancija celoživotnog uspeha. Samo je  stalni rad i ostajanje u toku sa dešavanjima i promenama garancija  uspešnosti.

O tome šta su osobine uspešnih stručnjaka u vremenu koje dolazi, kaže: „Kako iskomunicirati svoje potrebe, svoja  znanja, svoje zaključke, sopstvene stavove je vrlo važna odlika  sposobnih stručnjaka. Na veštinama komunikacije, i verbalne i pisane,  i akademske i svakodnevne, i adminstrativne i stručne, se mora  svakodnevno raditi.“.

Brzina promene današnjeg društva, i lokalno i globalno gledano, dovodi  do toga da je sve teže predviđati njegove potrebe u srednjoročnom, a  posebno dugoročnom periodu. Samo poslednjih desetak godina, od pojave  prvih pametnih telefona, naši životi su se toliko promenila, da bi za  gledaoce popularne naučne emisije sa kraja dvadesetog veka „Posle  2000,“ sve ovo izgledalo kao naučna faktastika.

„Obrazovanje služi da dolazeće generacije pripremi da se uključe na  civilizacijski i istroijski tok razvoja, da razumeju osnovne koncepte  koji funkcionišu u prirodi i društvu, da svesni prošlosti mogu da  sagledavaju budućnost, ali i da se pripreme za nove nepoznate izazove  koji će tek da se pojave. Ako je brzina razvoja društva, tehnologije i  njihove povezanosti tolika da je teško pogledati u narednu deceniju, a  kamoli u narodni vek, postavlja se pitanje kakvo obrazovanje danas  treba  da imamo da bismo dolazeće generacije pripremili da budu sposobne za  opstanak i razvoj,“ objašnjava programski direktor Petnice.

I akademska zajednica i svetski privrednici predviđaju da će u  narednih dvadesetak godina bar 30% svih aktuelnih profesija biti  zamenjeno tehnologijama (CIO, 2016). Ipak, za razliku od Industrijske  revolucije koja je dovela da toga da mašine zamenjuju fizičku radnu  snagu, ova današnja će dovesti do zamene visokoobrazovnaih ljudi.

Upravo zbog toga pitanje o budućnosti obrazovanja postaje još  važnije.

U ovom, veku znanja se proizvodi velika količina podataka. Tako se  procenjuje da će 2020. godine svaki čovek proizvoditi 1,7 MB podataka  u sekundi (Izveštaj DOMO, 2018). U poslednje dve godine smo proizveli  90% svih podataka od nastanka civilizacije. Ovo ukazuje na to da  obrazovanje više ne može biti zasnovano ni na faktografskom znanju. Ne  možemo povećavati obim školskog gradiva da bismo pratili društvene  promene i tehnološke inovacije.

Kada se govori o primerima dobre prakse drugih obrazovnih sistema  Božić poručuje: „Mnogo je razloga zbog kojih je neki obrazovni  sistem uspešan. Treba imati na umu i kulturološke odlike naroda i  države, socio-ekonomsku situaciju, porodične odnose, klimatske i  geografske karakteristike, istorijski razvoj, odnos društva prema  obrazovanju i nastavnicima i profesorima, tržište rada… Sve ovo  treba uzeti u razmatranje prilikom traganja za modelom koji može  unaprediti neki drugi lokalni obrazovni sistem. Ipak problem je ovde  mnogo globalniji.“

Šta nam onda škola može pružiti i u kom smeru je treba razvijati?

Svakako školi ostaje da nove generacije upozna sa pojavama, fenomenima,  procesima, međusobnim vezama, osnovnim činjenicama o svetu oko nas, o  prirodi, o društvu, o tehnologijiama…

Na pitanje, čemu treba da nas uči škola budućnosti, odgovara:

„Ono što škola današnjice mora da nauči svoje učenike i studente  jesu kritičko razmišljanje, rešavanje problema, da su nauke  interdisciplinarno povezane, veštine međusobne saradnje, i veštine  komunikacije.

„Škola budućnosti ne treba da pokušava da učenike i studente  nauči svemu što sledi, jer to nije ni moguće. Škola budućnosti  treba sve da pripremi da budu samostalni, sposobni da se adaptiraju, da  odgovore svim izazovima,… Škola budućnosti treba da uči pre svega  kako se uči.“ – zaključuje Nikola Božić, programski direktor  Istraživačke stanice Petnica u svom autorskom tekstu za „Prosvetni  pregled.

S.L.