Oko 500 neoženjenih momaka je u mioničkim selima. Projektom „Mioničke mlade“ dovode se pravoslavne devojke iz Kazahstana da sklapaju brakove sa mioničkim momcima. To je poslednja šansa za opstanak njihovih porodica i života na selu.
Milana je jedna od 4 mlade iz Kazahstana koje su se udale za mioničke mladoženje. Ona je sa petogodišnjim dečakom došla u šestočlanu porodicu Vladimira Grbića, u selo Maljević.
Iz Mionice do Grbića u Maljeviću brzo se stiže asfaltnim putem. Udaljeni su svega 3 kilometra. Domaćinstvo je sređeno, oseća se radost i prijatna porodična atmosfera. Nada u pun život. Vladimir je po zanimanju mesar. Godine su prolazile a u mioničkom kraju nije bilo devojke za njega. Pre 3 meseca sa Milanom je stupio u brak. Objašnjava da je srećan, da se sa Milanom dobro slaže a ona poštuje njegove roditelje. Dečaka je prihvatio kao svoje dete a on ga voli kao da je njegov otac. Nije bio u Kazahstanu a sa suprugom se upoznao preko interneta. Početkom leta njeni roditelji će doći u Maljević a onda će oni putovati u Astanu, glavni grad Kazahstana, iz čijeg je predgrađa Milana. Nada se da će dotle imati lepe vesti o proširenju porodice, da će postati roditelj svog deteta.
Milana se posle 3 meseca uklopila u srpsku porodicu i život na selu. Raduje se što je došla među dobre i vredne ljude. Prijaju joj zimski dani na selu, domaća kuhinja, srpski običaji. Upoznala je celu Grbića familiju. Često sa Vladimirom ode do Mionice, svrate u crkvu. I ona je pravoslavne veroispovesti.
Za tri meseca mali Vladislav lako je naučio srpski. Ovih dana krenuće u obdanište. Drag je i omiljen dečak u porodici Grbića i celom Maljeviću gde bezbrižno provodi detinjstvo. Kad nema dece da se igra sa njima, radoznao je u razgovorima sa roditeljima, babom i dedom ali i komšijama koji često svrate da ga vide. Kazahstan i rodbinu ne zaboravlja, Maljević sve više voli.
„Mioničke mlade“ projekat je koji treba da promeni demografsku sliku opštine. Mionica je pomogla dolazak mladi iz kazahstana. Predsednik opštine Mionica Boban Janković, koga zatičemo u Grbićima, zadovoljan je prvim konkretnim rezultatima i naglašava da ih težak posao tek čeka jer je u svakom selu od 10 do 15 neoženjenih, starijih momaka. Oni očekuju da im opština na neki način pomogne, da dođu do mogućnosti da i oni zasnuju svoje porodice.
Na dolasku mladi iz Kazahstana posebno je angažovana Ruskinja Tatjana Radovanović, koja je pre 30 godina postala mionička snajka. Kad su čuli za „Mioničke mlade“, počeli su da je traže ljudi iz cele Srbije. Priča da je zovu momci, roditelji, rodbina. Svima je potrebna pomoć. Problemi su veliki svuda. Zna da sve nije tako jednostavno kao što se na prvi pogled čini, ali planira novu turu devojaka za mioničke momke jer joj je cilj da prvo njima pomogne. Mnogima je to poslednja nada da stvore porodice.
Pored Maljevića, devojke iz Kazahstana došle su i u Radobić i Sanković, pitoma mionička mesta u kojima svega ima osim devojaka za seoske momke.
„Kad je naš slavni zemljak, vojskovođa vojvoda Živojin Mišić mogao da izabere Nemicu, Lujzu za suprugu, sa kojom je imao šestoro dece, zašto mi da nemamo svoje potomke sa lepim devojkama iz Kazahstana“, sve su češći komentari mioničkih momaka.
LA.R.
Komentari su zatvoreni, ali trackbacks and pingbacks su dozvoljeni.