VALJEVSKA PIVARA 160 GODINA SIMBOL OPŠTEG NAPRETKA

Pre 160 godina počela je industrijalizacija Valjeva. Dimitrije Mitrović, imućni trgovac, na svom imanju ispod Vidraka, 1860. godine osnovao je „Valjevsku pivaru“, industrijski prvenac grada. Tako je iz Valjeva najavljen razvoj industrije kao nove privredne grane u agrarnoj Srbiji.

U toj maloj ručnoj pivari, sa drvenim bačvama i primitivnim mašinama ,  pivarski stručnjak iz Bavarske Jozef Ajhinger uspostavio je tehnologiju „Valjevskog piva“. Ona do danas gotovo da nije menjana. Pionir industrijske proizvodnje piva postaće Vasilije Račić, čijom zaslugom je „Valjevska pivara“ tada svrstana među najbolje u državi. Za razvoj i napredak  pivare u tom periodu imao je veliku podršku poznatih industrijalaca i većinskih vlasnika Ignjata Bajlonia i Đorđa Vajferta, koji su u proces proizvodnje uveli prve parne mašine. Sredinom tridesetih godina prošlog veka , valjevsko crno pivo proglašeno je za najkvalitetnije u Srbiji.

Kvalitet, jedinstvenost i prepoznatljivost, zadržaće i svih narednih godina.

Decenije koje stoje iza „Valjevske pivare“ obeležene su velikim svetskim krizama i katastrofama svih vrsta. One su dolazile i odlazile, a „Valjevska pivara“ je ostala. I neprestano se razvijala, menjajući vlasnike i svojinski status.
Tri perioda obeležila su 160 godina njenog postojanja.
Godine od osnivanja do Prvog svetskog rata sećaju na pivaru koja je  uspela da se od zanatske radionice razvije u industrijsko preduzeće.
Vreme izmedju dva rata i okupacije bilo je najteže za preživljavanje pivarske industrije kada je usledila obnova oštećenih objekata i mašina „Valjevske pivare“.
Novi period posle ratova, sa stalnim investicionim ulaganjima, je  značajno razdoblje njenog razvoja.

Pivara pod Vidrakom 1874. godine prešla je u vlasništo grupe imućnih valjevskih trgovaca od kojih je najveći udeo imao Lazar Lazarević. On će u jednom periodu postati i jedini njen vlasnik.
Od 1891. godine posluje kao akcionarsko društvo i takav status imaće sve do oslobođenja zemlje posle II svetskog rata.
Sa novom etapom razvoja počinje 1913. godine kada dobija ime „Valjevska parna pivara“.
A 1947. godine je državno preduzeće: Pivara „Jedinstvo“.
Društvena firma postaće 1991. godine i zvaće se samo „Pivara Valjevo“.

Pre uspešne privatizacije, mnogobrojne razvojne i organizacione  probleme imala je da savlada „Valjevska pivara“. Naročito početkom ovog veka. Čini se da su tek prošle godine prebrođene sve teškoće i da je
sada normalizovan  tehnološki proces. „Valjevsku pivaru“, najstarije preduzeće u gradu na Kolubari, posle
neuspele privatizacije pre deceniju i po, te izbegnute likvidacije šest godina kasnije, lane je kupila „BRAUERI“ grupa iz Beograda. Obećana su investiciona ulaganja u iznosu od 5 miliona evra u modernizaciju fabrike. Niko od radnika nije ostao bez posla. Pivara sada beleži rast proizvodnje i profita, osvaja nova tržišta.

Sve veće poverenje potrošača „Valjevska pivara“ prvenstveno gradi kvalitetom proizvoda, čemu doprinose: pogodna lokacija, dobra svojstva vode u valjevskom kraju i tradicionalna tehnologija. Otuda nije uzalud rečeno: „Da ne valja, ne bi bilo iz Valjeva“. Odabrane sirovine utiču na specifičan ukus i karakterišu prepoznatljivost valjevskog piva. Pivarski majstori kvalitetu osnovnih sirovina posvećuju veliku pažnju jer je svaka od njih u svom domenu, doprinos finalnim karakteristikama piva.  Zna se da je slad- duša, hmelj- začin, kvasac- duh a voda njegovo telo. To telo u „Valjevskoj pivari“ čini voda sa izvorišta „Paklje“, s podnožja Valjevskih planina, koja se direktno, bez prerade koristi u proizvodnji piva.

U „Valjevskoj pivari“ stalno se drže tradicije srpakog pivarstva. Za svoja piva pored izvorske vode, koriste 4 vrste hmelja, domaći slad i kvasac koji obnavljaju više od 3 decenije. Piva spravljaju tradicionalnim postupkom vrenja uz primenu savremene tehnologije. Radi se o hladnom vrenju i dugotrajnom hladnom odležavanju.

Vodeći brend je dobro poznat kao „Valjevsko pivo“. Brend je star koliko i  „Valjevska pivara“- 160 godina. Tokom svih decenija proizvodnje  „Valjevsko pivo“ je zadržalo svoj jedinstven ukus i kvalitet koji pravi ljubitelji zlatnog napitka umeju da cene. Prijatna gorčina, fina aroma, pun ukus, pitkost i osvežavajuće dejstvo pružaju vrhunski doživljaj i  zadovoljavaju i najprobirljivije pivske sladokusce.

Krajem prošlog veka „Valjevska pivara“  plasirala je novi brend- svetlo pils pivo „Ajhinger“, u čast kvalifikovanog pivara iz Bavarske, čuvenom po svom umeću spravljanja piva. Čist i bogat ukus, osvežavajuće dejstvo, karakteristika su ovog izuzetnog piva.

Treći  brend „Valjevske pivare“ star je 168 godina. Nasmejani čiča sa etikete, koji je obeležio jedno vreme Jagodinaca, iz nekadašnje prestonice srpskog pivarstva, preselio se u grad na Kolubari. Tamo je ugašena pivara, pa će čuveni brend- „Jagodinsko pivo“, sačuvati u Valjevu. Vlasnici „Valjevske pivare“ kupili su jagodinski brend.
Od lane, po originalnoj tehnologiji i recepturi iz 1852. godine proizvodi ga „Valjevska pivara“. „Čiča“ je zadržao svoje karakteristike i svojstva. Ima finu izbalansiranu gorčinu i bogatu penu.
Iz Jagodine u Valjevo je preseljena i kompletna linija za otakanje piva koja je već u pogonu. Udvostručeni su sada kapaciteti pa ovde pune 50 hiljada boca u jednom satu.

Pored čuvenih zlatnih napitaka, „Stara valjevska dama“, kako je neki iz poštovanja nazivaju, „Valjevska pivara“ proizvodi i visoko-kvatitne voćne sirupe od pomorandže, limuna i maline. Za kratko vreme, „Valjevski
sirupi“ postali su veoma traženi na tržištu za odlična osvežavajuća pića.

„Valjevska pivara“, jedina u zapadnoj Srbiji, odolela je svakom sunovratu privrede u gradu na Kolubari i ponovo doživela njeno buđenje. Posle uspešne privatizacije i značajnih investicionih ulaganja, proširila je asortiman i osvojila tržišta širom Srbije. Ona sada punim plućima raste i razvija se u modernu kompaniju koja u svojim brendovima vrhunskog kvaliteta vidi potencijal za budućnost. Potrošači prepoznaju i imaju sve veće poverenje u kvalitet piva dobijenog tradicionalnim postupkom vrenja.

„Valjevsko pivo“, „Ajhinger“ i „Čiča“ iz Jagodine, brendovi su lako prepoznatljivog vizuelnog identiteta. U pivari se verno pridržavaju pažljivo osmišljenih i jasno definisanih grafičkih standarda.
Potvrda dobrog valjevskog brenda su brojna priznanja i više od 30 zlatnih medalja na domaćim i svetskim festivalima piva.
Veliki jubilej, 200 radnika odvažno obeležavaju sa godišnjom proizvodnjom od 100 hiljada hektolitara piva i 30 hiljada hektolitara osvežavajućih bezalkoholnih pića.
Razvojni put „Valjevske pivare“ dug 160 godina za njih predstavlja veliki izazov i odgovornost pred istorijskim trajanjem.

LA.R.