U Muzeju kamena u Paštriću kod Mionice publici je prvi put pokazano sedam kamenih gromada posvećenih slavnim srpskim ličnostima.
Predrag Peca Petrović, koji je na svom imanju napravio Muzej kamena, planira da nastavi niz kamenih gromada zaslužnima, kao svojevrstan dug, ali i segment dela muzeja na otvorenom.
„Mrtva ćuti. Čuva najveću tajnu“.
Ovaj stih i svojevrsnu pesničku sliku, akademik Matija Bećković posvetio je Desanki Maksimović. O njoj i svojoj sabraći po peru ali i drugim ljudima koji su na njega ostavili dubok trag, peva u najnovijoj knjizi „Sto portreta“. Neki stihovi i ličnosti već su uklesani na stenama kao segment Muzeja kamena na otvorenom, u mioničkom selu Paštriću.
-Kako je izašla knjiga Matije Bećkovića poklopile su se sve srećne okolnosti da ovako nešto napravimo. Onda je Matija dolazio ovde, pa smo se dogovorili da od sto gromada otkrijemo danas koliko smo stigli, prvih sedam gromada, objašnjava Predrag Peca Petrović, vlasnik Muzeja kamena.
Prve gromade, pored Desanke i Matije, posvećene su i Ljubi Popoviću, Njegošu, Tesli, Milovanu Danojliću i Petru Pajiću.
Kamene gromade sa uklesanim stihovima u Paštriću su posebna dragocenost, ocenjuju kulturni poslenici.
Ideja je potekla od književnika Radovana Beli Markovića.
-Čuo sam ali nisam znao i verovao niti sam Paštrić zamišljao kao neki kameni grad i kamenu prestonicu, a pogotovu da će se tu objavljivati kamene knjige.
Tek izašlu knjigu „Sto mojih portreta“ vidim uklesanu na kamenu. Opet svoje prijatelje koje sam tu opevao vidim uklesane u stene. To je nešto što nisam ni sanjao da bi moglo biti, kaže Matija Beećković, pesnik i akademik.
U Paštriću, kamena knjiga, nove uklesane stranice sa gromadama zaslužnih, čeka naredne godine.
Muzej kamena sa ovim segmentom na otvorenom, već sada potvrđuje jedinstvenu kulturnu posebnost na ovim prostorima.
S.L.
Komentari su zatvoreni, ali trackbacks and pingbacks su dozvoljeni.