„ЦАРСКИ РЕЗ“ ПРЕД ЧИТАОЦИМА

Свечана сала Ваљевске гимназије више се не пуни ученицима да промоције књига и других културних  дешавања не би биле без довољно публике. Потврђују то три последња догађаја: представљање књига др Вере Ваш и Зорице Милинковић у организацији Удружења „Ваљевски гимназијалци“ и „Читалачки изазов“ који је приредила Градска библиотека „Љубомир Ненадовић“. Сала је била тесна за све љубитеље културе.

На промоцију „Царског реза“, првог романа Зорице Милинковић дошло је много људи па је права штета што су неки Ваљевци остали ван сале.

„Царски рез“ је животна исповест жене из околине Ваљева, најстарије од три сестре која одраста у сеоском домаћинству и коју родитељи удају за непознатог младића из богате куће.

– „Царски рез“ бих сврстао у бестселере јер спада у романе који имају широку читалачку публику, због генерацијског препознавања личности главне јунакиње, животних ситуација у којима се затиче, обичаја социјалне средине, захтева њеног окружења, затим јер је главна јунакиња  једна врста хероине а ту је и уверљивост приповедања, као и вешто преплитање временских токова приче, нагласио је Саша Обрадовић, дипломата и књижевник.

Зорица Милинковић, професорка српског језика и књижевности, некадашња директорка Градске библиотеке, искрено је признала да јој није било лако да своје мисли преточи на папир.

-Моје жеље су током радног века увек биле окренуте ка књижевности али никада се нисам одважила да било шта напишем, а поготово да објавим. Има шест, седам година  како је почела да ми се мота по глави једна тема, једна прича и смогла сам снаге тек кад сам отишла у пензију да је уобличим. Рекла сам сад или никад. Села сам да пишем и могу вам рећи да се нисам баш добро осећала. Било је ту много успона и падова, недоумица да ли сам кадра да то учиним, шта ћу ја у овим годинама да кажем. Али, онда сам видела да имам шта да кажем и да желим да кажем, рекла је Зорица Милинковић.

Својим романом ауторка је желела да пружи подршку свим женама које се боре за свој статус, за достојан живот пун недаћа, мука, лепоте, среће, радости. Поручила је да жену треба пустити да дише пуним плућима, да буде остављена  на миру у свом  избору шта ће да учи, за кога ће да се уда, какав ће јој бити партнерски однос, колико ће имати деце и шта ће у свом животу радити. Мушкарце је замолила да буду залеђина свакој жени, мислећи и на мајку, и на кћерку, на сестру и супругу.

С.Л.