Да Миличиница постане један од водећих центара виноградарске производње у Ваљевском крају најзаслужнији су Радсомир Савић и Јово Микановић, два добра пословна партнера, са успешним бизнисом у Русији и Украјини. Преко својих супруга породичнио су везани за Миличиницу. Развој најудаљенијег ваљевског села одлучили су да помогну обнављањем винограда, стављајући у први план квалитет производа, убеђени да је „земља Богом дана за то“. Ангажовали су највеће стручњаке у овој области са Пољопривредног факултета у Београду који су препоручили сертификоване сорте винове лозе из Француске. На купљених 15 хектара земље, 2006. године, засадили су најпознатије светске сорте: Каберне совињон, Шардоне, Пино нуар, Каберне франк. Имају и сопствени расадник са базним матичним садницама. У кооперантском односу сарађују и са земљорадницима из Миличинице који такође имају засађене винограде. Савић и Микановић су купили све објекте некадашње задруге у Миличиници, реновирали их и претворили у винарију „Пусула“.

Инспирисан причом два привредника, познати ваљевски архитетка Бранимир Бане Ранковић, 2013. године у Миличиници, на два хектара породичног имања сади свој виноград. Упоредо гради и винарију коју ће 2017. регистровати под именом „Пуце“. Са осам хиљада чокота произведе око осам хиљада литара врло квалитетног вина. Бане се определио за Рајнски ризлинг, бели Совињон и Тамјанику а од црвених сорти предност је дао Прокупцу, Мерлоу, Франковки и Совињон кабернеу. И он се сећа да је у Миличиници некада свака кућа имала већи или мањи виноград.

Миличиница је на идеалној надморској висини и у специфичним микроклиматским условима, више него одговарајућим за гајење винове лозе. Поред поменутих винара, погодности села за гајење винове лозе први су препознали мештани Мирослав Аврамовић и Милан Сировљевић који су на пет хектара формирали винограде и успоставили кооперантске односе са винаријом „Пусула“.

И тако, из године у годину повећавају се површине под виновом лозом, уводе нове технологије и производе све веће и квалитетније количине вина у Ваљевском крају, препознатљива не само у нашој земљи већ и у свету. Близу је 200 хектара под виновом лозом са тенденцијом ширења, повећања површина и заштите географског порекла.

И заиста, са било ког места поглед према виноградима подсећа на италијанску Тоскану. Тако се Ваљево вратило на винску мапу Србије а нашло се и на винском путу. Све то омогућава развој винског туризма и привлачење љубитеља вина у Ваљевски крај.
ЛА.Р.
Komentari su zatvoreni, ali trackbacks and pingbacks su dozvoljeni.