SRBIJA BEZ KRZNA

OD 1. januara ove godine u Srbiji je zabranjen uzgoj životinja radi  proizvodnje krzna.

Dok više udruženja za zaštitu životinja pozdravlja Zakon koji je  usvojen 2009. godine a od ove postao primenljiv, jedan broj odgajivača  protestvuje. Pozivaju se na Zakon o stočarstvu koji je donet 2016. godine i tvrde da im je legalizovana proizvodnja.

Svoje argumente ovih dana izlažu u nadležnom ministarstvu.

Miodrag Stanković iz Bujačića kod Valjeva godinama je jedan od najvećih  uzgajivača činčila u Srbiji a njegova firma „Uno“ vodeći izvoznik  krzna. U prelaznom periodu Zakona o dobrobiti životinja nije zatvorio  farmu. Ilegalno od nove godine uzgaja činčile za dobijanje krzna.

-Po jednom zakonu nama je dozvoljeno po drugom zakonu taj rad je  zabranjen  od 1. januara 2019. godine. Ja sad ne mogu ni da ih pustim u šumu jer  bi  bilo to zanemarivanje, ne mogu ni da ih ostavim ovde, bio bi kažnjen, i  ne  mogu da ih prodam kao krzno, isto bih bio kažnjen. Tako da očekujemo  neku  informaciju šta da radimo u narednom periodu. Mi nismo spremni da  prekinemo proizvodnju, spremni smo da se dogovorimo sa našom državom.

Jer ne može NVO biti jači od nas proizvođača koji plaćamo porez i koji  živimo u našoj zemlji i ne želimo iz ove zemlje da se selimo, kaže  Stanković.

Miodrag je, reći će, samo jedan od 500 odgajivača koji nisu ispoštovali  zabranu uzgoja životinja radi proizvodnje krzna. Svi ukazuju na  socijalni  i ekonomski aspekt ove delatnosti.

– Mnogo je para uloženo, mnogi su ljudi podigli kredite i uložili u  ovaj  posao, veoma profitabilan i sad eto našli smo se u mat poziciji gde  opet  nadamo se da će se naći neko rešenje u ministarstvu, da će sagledati  ovaj naš problem i rešiti u veoma kratkom roku, priča Novica Predović,  uzgajivač činčila iz Kraljeva.

Na drugoj strani, u Udruženju „Sloboda za životinje“ tvrde da je većina  odgajivača činčila, tokom prelaznog period zatvorila svoje farme i  preorijentisala se na druge privredne grane, poštujući u potpunosti  Zakon. Ocenjuju da je okončan mučni uzgoj i smrt najmanje 12000 činčila  godišnje za potrebe krznarske industrije.

-Rađen je po uzoru na zakone ovog tipa dosta razvijenih zemalja tako da  definitivno imamo jedan od boljih zakona koji utvrđuju dobrobit i  zaštitu  prava životinja u Evropi. Ovaj zakon je posebno značajan zato što  propisuje zabranu uzgoja životinja radi proizvodnje, isključivo radi  proizvodnje krzna i kože. Zakon jasno definiše da je zabranjeno držati,  reprodukovati, uvoziti, izvoziti i lišavati života životinje samo za tu  namenu, objašnjava Jelena Stevanović, iz „Udruženja Sloboda za  životinje“

I pored toga, Zakon o dobrobiti životinja osporavaju i u Udruženju  poljoprivrednika Srbije „SPAS“. Najavljuju razgovore u nadležnom ministarstvu.

-Zakon o stočarstvu dozvoljava i decidno kaže da se odobrava i  proizvodnja između ostalog krznašica. I samo treba, ovde je trebao  ministar da pošalje predlog izmene Zakona o dobrobiti životinja u  Skupštinu. To nije urađeno i ovi ljudi su dovedeni pred svršen čin.

Odnosno, dovedens je u pitanje njihova egzistencija, kategoričan je  Zoran  Milićević, predsednik Upravnog odbora Udruženja „Spas“ iz Kraljeva.

Ipak, zabrana uzgoja činčila u Srbiji na snazi je od 1. januara a za  one  koji je ne budu poštovali propisane su kazne od sto hiljada do milion  dinara.

Uzgoj životinja za potrebe krzna zabranjen je u 15 evropskih zemalja.