VALJEVO I VALJEVSKI KRAJ U DRINSKOJ BANOVINI

Kroz složenost i specifičnost razvoja Valjeva u prvoj polovini XX veka  može se sagledati razvoj jednog grada i njegovih stanovnika.

Uticaji koje su Valjevo i Valjevci imali na Sarajevo, Beograd, i  Jugoslaviju, kao i obratno, mogu nam dočarati sliku vremena o kome je  pisano. U monografiji Valjevo i valjevski kraj u Drinskoj banovini od  1929. do 1941. godine, analizirana je uloga koju su grad Valjevo i  njegovi stanovnici imali na političkoj, društvenoj, privrednoj i  kulturnoj mapi Srbije, Kraljevine Jugoslavije i Evrope u tom istorijskom  periodu.

Autor monografije, mr Nebojša Maksimović, istoričar rodjen u Valjevu,  reći će da je ovim radom želeo da istraži da li je Valjevo u tom periodu  bilo vidljivo na politickoj, društvenoj, privrednoj i kulturnoj mapi  Evrope. On konstatuje da je najvažniji dogadjaj za grad bio početak rada  fabrike „Vistad“. Industrijsko-vojna proizvodnja Nikole Stankovića  donela je promenu ekonomske osnove Valjeva, tako da se grad ubrzo video  na mapi Srbije, Jugoslavije i Evrope. Podizanje „Vistada“ bilo je  presudno za izrastanje Valjeva u grad. Zahvaljujući tome Valjevo je  preraslo okvire srpske palanke i razvilo se u lep i moderan grad.

Valjevo i valjevski kraj u Drinskoj banovini, veoma je dobra i značajna  knjiga za sveobuhvatnu istoriju grada, mišljenja je dr Miroslav Perišić,  direktor Istorijskog arhiva Srbije. On naglašava da ova tematika nama  nije bila dovoljno poznata i da kniga obiluje dragocenim podacima koji  daju predstavu životnosti Valjeva u tom periodu. U pitanju je, kaže, još  jedna izuzetna knjiga koja nudi finu sliku o istorijskoj vertikali  Valjeva i valjevskog kraja.

LA.R.