Internet novine
Nezavisne Internet novine valjevskog kraja

DAH PRIRODE MIROSLAVA JEREMIĆA

859

U zatvorenom prostoru galerije Narodnog muzeja u Valjevu osećao se dah prirode. Huk reke i vodopada, škripa čizama po snežnim pejzažima, cvrkut ptica u planinskim selima. Takve su, jednostavno rečeno, fotografije majstora tog posla Miroslava Jeremića Jeremije. Njegova izložba privukla je veliki broj ljubitelja crno bele fotografije i sve ih na trenutak  ostavila bez daha dok su se pitali, da li je ovako nešto dobro i gotovo nestvarno,  mogao da zabeleži fotoaparat u rukama Jeremije.

Mogao je, jer majstor je majstor fotografije, naročito crno-bele.

– Moglo bi se reći da je poetika  umetničkog iskaza potpuna tek onda kada stvaralac uspe da organizuje likovni eksperiment oko vitalnog jezgra svog stvaralaštva. Odnosno, onda kada u mnoštvu opštih i ličnih interesovanja uspe da prepozna nutrinu svoga bića i pretoči je u srž ličnog stvaralaštva. U fotografijama Miroslava Jeremića ta tendencija  je svila gnezdo u oblasti pejzaža. Čini se da od početka svoje karijere, pa sve do danas, Jeremić, bez obzira na povremena odstupanja i promene fokalnih tačaka, istrajno neguje viziju sveta ispunjenog savršenom lepotom prirode.

Na njegovim fotografijama zatičemo autohtone biljne vrste, specifične sojeve oblaka, raznolike geoformacije i retka staništa. Drgim rečima, pored fotografske veštine, u potragu za motivima uključena su i brojna, decenijama brižno negovana specifična znanja iz oblasti geografije, biologije, botanike, fizike, geologije, topografije.  Svako od ovih istraživačkih poniranja predstavlja dragocen raritet, ne samo u faktografsko- istorijskom kontekstu, već na planu podsticanja naučnih i estetskih rasprava i dodatnih potvrda i traganja, primetiće prof. Nataša Kristić, istoričarka umetnosti.

Ipak, najveća vrednost ogromne retrospektivne galerije do sada snimljenih pejzaža počiva u likovnom eksperimentu. Jeremić je svoje prve vizuelne impresije zabeležio kao i svaki drugi fotograf entuzijasta. Opčinjen, pozvan da svedoči, pomalo ostrašćen, puštao je da ga priroda vodi od motiva do motiva. A onda su polako počeli da izranjaju  sadržaji koji prevazilaze mimetičku težnju  oslikavanja sveta. U njegovim kadrovima osvanule su konstrukcije, forme, koloristička poigravanja, raznorodni ritmovi elemenata, harmonična usaglašavanja disonantnih sadržaja, refleksije svetlosti, pulsiranje senki i manipulacija vizuelnim površinama. Tog trenutka, Miroslav Jeremić se upisao u redove onih stvaralaca koji svojim radom uspevaju da nadiđu uobičajeno poimanje medija fotografije i da zakorače  u tananu i teško dodirljivu oblast umetnosti.

Miroslav Jeremić Jeremija fotografijom se bavi još od gimnazijskih dana u Foto klubu Valjevo i Društvu istraživača. Studirao je filmsku kameru na FDU u Beogradu i radio u TV Beograd- studio Valjevo kao snimatelj. Bavio se i kratkometražnim filmom. Godinama unazad edukuje  mlade fotografe i filmske snimatelje. U Foto-savezu Srbije ima zvanje majstora fotografije.

Jeremić je učestvovao na mnogobrojnim izložbama fotografije i osvojio više desetina nagrada. Iza sebe ima 16 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu sa različitom tematikom. Doprineo je u opremanju i izradi više desetina knjiga, kataloga, kalendara i časopisa.

Izložbom Dah prirode u valjevskom Narodnom muzeju, Jeremija je obeležio 70 godina života i 55 godina bavljenja fotografijom.

LA.R.

Fotografije: Lagrande i Željko Bošković

 

Komentari su zatvoreni, ali trackbacks and pingbacks su dozvoljeni.