Internet novine
Nezavisne Internet novine valjevskog kraja

DESET NAGRADA „LJUBE P. NENADOVIĆA“

992

Brankovina se radovala što je u najlepšem ambijentu bila domaćin velikog književnog događaja u čast Ljubomira Nenadovića, jednog od naših prvih putopisaca i u čast književnika  Branka Anđića, desetog laureata Ljubine nagrade, koji nastavlja  srpsku kniževnu putopisnu tradiciju svojim delom „Na mapi utopije“.

– Nagrada „Ljubomir P. Nenadović“ koja se dodeljuje deseti put, dokazuje da putopis kao forma  odoleva točku vremena, a mi možemo da se nadamo da će u budućnosti slaviti još mnogo jubileja. Nagradom „Ljubomir P. Nenadović“ koju naša biblioteka dodeljuje od 2014. godine, uspostavljen je važan kontinuitet nagrađivanja najboljih putopisnih ostvarenja na srpskom jeziku, naglasila je Violeta Milošević, direktorka Gradke biblioteke u Valjevu, koja nosi ime prvog srpskog putopisca.

– Već u uvodnom tekstu Anđić se odriče principa ili načela dokumentarnosti i objektivnosti, što bi trebalo da budu sinonimi istinitosti ispripovedanog, odnosno predstavljenog sveta, pa priznaje „da su mu putovanja oduvek bila dobar izgovor i još bolji podstrek da pustim u pogon mehanizam slobodnih asocijacija.“ Stranucu- dve dalje dodaje da ono što sledi nikako nije „opisna putopisna knjiga“, da bi zaključio kako je za njega knjiga koju je napisao “ način da ne zaboravim o čemu sam razmišljao na nekim mestima  koja su za mene jedinstvena, bez obzira na to  da li su globalno poznata ili ne“. Svoja putešestvija i svoja umstvovanja povodom njih, ne zaboravljajući ni porodične pretke, ni Beograd iz koga je krenuo da mu se posle dobrog dela života provedenog u  Buenos Ajresu konačno vrati,  završava željom da svemir premestimo u ili na našu planetu. Što je, razume se, utopija kao što je u osnovi svako putovanje utopijske prirode, motivisano namerom da dospemo u neki predeo gde će biti sve na svom mestu, u sanjanom, ali nažalost nikad dosegnutom skladu, nas samih, i nas među drugima, istakao je član žirija prof. dr Mihajlo Pantić uz divljenje za Anđićevu žeđ za putovanjem, naročite vrste.

Kada je počeo da piše knjigu o utopijama Novog sveta Branko Anđić nije bio svestan da će to biti svedočanstvo o njegovim utopijama, utopijama subjektivnog posmatrača.

-Više od pola života proveo sam daleko od sopstvenog jezika. Da ga ne bih zaboravio, banalizovao, osiromašio, čuvao sam Nenadovićeva Pisma iz Italije na dohvat ruke i povremeno ih nasumično otvarao da bih pročitao nekoliko redova ili nekoliko stranica na savršenom, kristalno jasnom, lepršavom, neposrednom srpskom jeziku koji me je prožimao kao krepko, dobro odležalo vino. Njegov jezik postao je moja sigurna kuća, godinama pre no što je njegovo ime povezano sa mojim priznanjem koje danas primam, rekao je Branko Anđić, primajući nagradu „Ljubomir P. Nenadović“.

Izuzetan događaj u spomen kompleksu u Brankovini upotpunio je valjevski sastav Poliptih sa vokalnim solistom Markom Tomićem. U tom prostoru bili su izloženi panoi sa slavodobitnicima svih Ljubinih nagrada za najbolje putopisno ostvarenje na srpskom jeziku.

LA.R.

Fotografije: Lagrande, Ivan Simić

 

 

 

 

Komentari su zatvoreni, ali trackbacks and pingbacks su dozvoljeni.