Svetsko prvenstvo u fudbalu, njegove knige o najvećim fudbalskim smotrama sveta i prenosi fudbalskih utakmica Srbije sa Mondijala na Radio Beogradu, povod su za sećanje, po mnogima a i po mom mišljenju, na najboljeg sportskog reportera svih vremena, Valjevca Jordana Jocu Ivanovića.
On je četiri decenije, radeći u Radio Valjevu i Radio Beogradu, bio svedok najvažnijih sportskih događaja na svetu. Poslastica su mu bila svetska prvenstva u fudbalu sa kojih je prenosio utakmice naše reprezentacije i izveštavao za Radio Beograd. O svetskim fudbalskim prvenstvima je napisao i dve knige: „Sva finala Mundijala“ i „Od Urugvaja do večnosti“.
Ostvario je dve i po hilade prenosa sa domaćih i svetskih sportskih manifestacija, uključujići i Olimpijske igre. Autor je više hiljada priloga i reportaža, sedam stotina radio i televizijskih emisija.
Novinarsku karijeru je započeo u Valjevu, najpre u Napredu a onda u Radio Valjevu. Prvi radio prenos imao je 1970. godine sa utakmice Borovo- Metalac. Živeo je za uspehe valjevskog sporta, ponajviše košarke i fudbala. Joca Ivanović je dobitnik svih sportskih priznanja i nagrade UNS-a za životno delo.
Umro je 2010. u 63. godini života. Sahranjen je u Novom groblju u Valjevu.
Joca je, siguran sam, postao legenda valjevskog i srpskog novinarstva.
Držao se samouvereno, upućeno i odgovorno. Bio je savestan, svestran, brzih misli i sigurnog stava. U najboljem svetlu, na početku novinarske karijere, u Radio Valjevu se ispoljavao i kao urednik i voditelj dnevnih informativnih emisija.
Njegove ideje prvi je podržao i pružio mu priliku da iskaže nesvakidašnji talenat, takodje veliki sportski novinar i direktor Radio Valjeva Zoran Tripković. Čuveni Zoka, nazvao je Jocu :“fudbalskim Džajom“.
Doajen valjevskog sportskog novinarstva Branko Vićentijević Džane, opraštajući se od velikog kolege i prijatelja je istakao važno mišljenje o Joci.
-Putovao je Joca po Jugoslaviji, prenosio tako da su svi shvatili da se pojavila nova reporterska zvezda. To je uostalom dokazao i kasnije, u mreži radio stanica SFRJ, uz Radivoja Markovića iz Radio Beograda i Ivana Tomića iz Radio Zagreba, po mom skromnom sudu, bio bolji od svih.
Poznati valjevski sportski novinar, Dragan Ilić Ikona možda najbolje zna koliko je Joca bio majstor reporterskog zanata, i o njemu, kao legendi,iznosi poseban utisak.
-Neverovatnog osećaja za sadržaj i dinamiku sportskog događaja, magijom pravovremeno izgovorene reči, magnetski je privlačio slušaoce radija, maestralno ih mameći da isprate prenos do kraja, oslikane snagom grmljavine i blještavim sjajem opisa najvažnijeg trenutka kada se postiže gol, ili koš na utakmici. Sve to bez trenutka pristrasnosti i lažnog lokal patriotizma.
I za Zdravka Rankovića, velikana valjevskog novinarstva, Joca je bio „istaknuti velikan profesije sa odlikama dobro vaspitanog coveka“.
-Jordan Ivanović, veliko i osobeno novinarsko ime, postao je to u važnom poslu za koji su itekako potrebni i nadarenost, i odvažnost i čovečnost. Uzdam se da će tu činjenicu, takodje i činjenicu da Jordan za svagda počiva u Valjevu umeti da uvaže čelnici grada. Nadam se da će ime novinara Jordana Ivanovića uskoro poneti jedna valjevska ulica. To je uostalom potrebnije Valjevu nego Jordanu.
Ni posle osam godina u Valjevu se nisu setili ove inicijative. Joca je nesumljivo zaslužio svoju ulicu u voljenom gradu, iz kojeg nikada nije otišao i čije sportiste je uzdizao na najviše visine. Zdravkovu inicijativu bilo bi dobro da ponajpre ožive valjevski novinari ali i svi sportisti koje je toliko voleo i o kojima je svuda najlepše pricao.
LA.R.
Komentari su zatvoreni, ali trackbacks and pingbacks su dozvoljeni.