UMETNICIMA TEŠKO BEZ ZAVIČAJA

Ono što se odjednom dogodilo u Valjevu, da u jednom danu naglo skoči broj zaraženih koronavirusom i da gradu ponovo zapreti ozbiljna epidemiološka situacija, mesecima je plašilo naše starije Valjevce koji žive van Srbije i oni zbog toga ovog leta nisu smeli u svoj zavičaj. Među njima su i dva velika slikara, Slobodan Jevtić Pulika i Ljubomir Milinkov, koji žive u Francuskoj.

Oni fizički nisu bili prisutni u Valjevu ali su o svom gradu i svojim sugrađanima imali svakodnevne informacije. Puliki je teško pala vest o smrti Slobodana Lazića Cimera. Uputio mu je dirljive reči oproštaja…“ Dragi moj Cimeriška,  zemlja koju si voleo, Belo Valjevo koje nas je zbunjivalo, putevi, staze i bogazi,  da se raskamenjuju. Zasadi božanski lipa-krajputaša. Božiji dar Te je nosio i nosio u pamćenje. Mirno počivaj sa božanskim osmehom,  sećaj se lepih prošlih dana. Posećuj brzake i virove sa pastrmkama, potoke, polja i šumarke. Posećuj manastire pa dođi da i mene posetiš, na nekom skupu mog napora- truda i tajne radosti stvaranja. Među zvezdama krstiću Tvojim imenom jednu!“

Žao mu je što nije mogao ni u Mionicu, da otpočne scenski prikaz Kolubarske bitke ali je zato u rodni kraj vojvode Mišića kamionom na dar poslao još jedan broj svojih slika.

Korona ga je naterala da još više radi pa je u drugoj polovini septembra u francuskom Ternantu, nedaleko od Klermon Ferana imao samostalnu izložbu slika manjih formata.

Neumorno je radio i Ljuba Milinkov u Parizu. Na slikama većih formata sa puno ljubavi sećao se motiva  iz rodnog Sovča. Priprema slike za novu izložbu opet u nekoj svetskoj metropoli ali i pesme o zavičaju za novu knjigu. U jednoj se seća „Tri proplanka i tri junaka.“

……Bezboj jata, šaren tica, gnezdo viju i zimuju i tom kraju.

Nad oblakom kovitlaju, u ševaru prave graju,

muvaju se i pevaju  u priboju i u gaju.

U lisnatoj zelen gori, šepure se, komešaju, lepršaju,

čevrljaju ko da slave, tajanstvene mudre sove.

Po njima se  selo SOVAČ zove……

Milinkov ne zaboravlja rodni Sovač ali ni Valjevsku gimnaziju čijem se velikom jubileju, 150-oj  godini postojanja, kao njen đak, posebno raduje. Žao mu je što ni on kao i Pulika neće prisustvovati bar nekoj od svečanosti tim povodom.

Posebno se interesuje kako napreduje izgradnja novog manastirskog kompleksa u Leliću u kojem je njegov drug iz gimnazijske klupe, vladika Artemije.

LA.R.