DOGOVOR ARHIV ČUVA

Međuopštinski istorijski arhiv u Valjevu pored redovnih poslova čuvanja, zaštite i obrade arhivske građe, može se pohvaliti i dodatnim aktivnostima  kao što su izdavaštvo i organizovanje izložbi. Arhiv ima i odličnu saradnju sa građanima. Jedan je od najboljih istorijskih arhiva u Srbiji. Zasluge za to pripadaju i mladoj, perspektivnoj direktorki Bojani Savčić.

Kako se mlada dama snalazi na rukovodećem mestu, s obzirom na to da je po struci diplomirani politikolog?

– Na početku nije bilo lako uklopiti se sa ljudima koji su ovde dugo godina. Gledala sam da ne menjam njihove navike niti da se mešam u posao koji odlično rade. Trebalo je malo vremena da se naviknemo jedni na druge. Uspostavili smo dobru saradnju. Meni je to bilo najvažnije. Nisam neko ko naređuje, dogovaramo se o poslu.

Može li se biti kreativan u istorijskom arhivu?

– Može. I više nego što ljudi misle. Mada bude i pitanja, šta će vam izložbe, nove knjige, kad je vaša glavna delatnost zaštita, čuvanje i obrada arhivske građe. Ali mi želimo da afirmišemo svoj rad, da što više i češće dođemo do javnosti. Da prikažemo sebe na najbolji način i van kruga naše ustanove. Taj deo posla najviše volim.

Pre četiri godine došli ste u Arhiv. Otkuda da baš Vama, u raspodeli javnih funkcija, pripadne Istorijski arhiv?

– Igrom slučaja. Ljudi su imali poverenje u mene možda i zato  što su novinari itekako zaljubljenici u istorijsku građu i veliki istraživači te materije. Ja sam i jedno i drugo i mogu slobodno reći da me ovaj posao ispunjava.

Koliko je gradu i susednim opštinama stalo do dobrog istorijskog arhiva?

– Izuzetno im je stalo. Drže do toga da je arhiv jedna od najznačajnijih javnih ustanova i finansijski pomažu da se obezbede najbolji uslovi za čuvanje i zaštitu istorijske građe. Izdvajaju sredstva i za naše prateće sadržaje.

Da li i koliko mlada  ženska osoba na rukovodećem mestu, sa svežom energijom, novim idejama i pogledima, može promeniti uobičajene metode rada Arhiva?

– Iskreno se nadam da javnost primećuje naše nove sadržaje i otvorenost prema svim građanima sa kojima želimo neposrednu saradnju. Primera radi, sve naše matične knjige su digitalizovane, one su dobro od izuzetnog značaja i sve je više građana koji nam dolaze i interesuju se za svoja porodična stabla. Pre neki dan jednom meštaninu Gračanice pomogli smo da dođe do svog porodičnog stabla. Uspostavili smo dobru saradnju i sa Crkvom. Nedavno smo imali izvanrednu izložbu „Pola veka mladih istraživača- Počeci“ u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, s obzirom na to da čuvamo i njihovu dragocenu građu. Ove godine pripremamo izuzetno značajnu izložbu o 100 godina postojanja našeg Fudbalskog kluba „Budućnost“.

U Istorijski arhiv ljudi dolaze da vide i izložbenu postavku „Valjevska ratna bolnica“?

– Sve što se čuva od građe u Arhivu, dostupno je javnosti. Ipak za „Valjevsku ratnu bolnicu“ najveće je interesovanje javnosti. Dolaze pojedinci i grupe. Imamo posete i iz inostranstva. Mnogi ljudi postavku doživljavaju vrlo emotivno, dive se jedinstvenom simbolu medicinske požrtvovanosti i humanitosti tokom  Prvog svetskog rata. Ima ljudi koji se nekoliko puta vraćaju da pogledaju postavku i uvek dovedu još nekog sa sobom.

U kakvim uslovima radi Arhiv?

– Nisu nigde idealni. Problem svih arhiva je smeštaj građe. Naš prihvatni depo je u veoma lošem stanju. Imamo urađenu projektnu dokumentaciju za novi depo i galeriju i nastojimo da ga realizujemo što pre.

Koje su vam bile glavne aktivnosti u prošloj godini?

– Pored nekih pomenutih, izdali smo Istorijski glasnik broj 53 i realizovali dva važna projekta u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja. Objavili smo knjige: Arčibalda Rajsa o „Austrougarskim zverstvima“ i Valjevska bolnica 1914-1915, „Žrtve tifusa i ratna stradanja“.

Imate li dovoljno stručnih kadrova?

– Smanjen je broj zaposlenih. Srećom primili smo dva istoričara. Prošli su stručnu obuku i završili ispit. Važno je da primamo mlade ljude da mogu da ih nauče oni koji mnogo znaju o zaštiti i čuvanju istorijske građe. Obuka je specifična a smena generacija je neminovna.

Šta su novi planovi?

– Da uradimo novi prihvatni depo sa galerijom, da ponovo skrenemo pažnju javnosti, sada izložbom o stogodišnjem postojanju valjevskog Fudbalskog kluba „Budućnost“, da obradujemo čitaoce ovogodišnjim  brojem Istorijskog glasnika i da se još više posvetimo osnovnoj delatnosti: zaštiti, čuvanju i obradi istorijske građe.  Sa Istorijskim arhivom Srbije sa kojim imamo odličnu saradnju, posebno ćemo se zalagati na ostvarivanju ideje o otvaranju Memorijalnog kompleksa „Valjevska ratna bolnica“.

LA.R.