Da li je Valjevo bezbedno?

Deo odgovora na ovo pitanje trebalo bi da daju Valjevci lično, ili  odbornici u gradskoj skupštini prilikom podnošenja izveštaja  predstavnika Policijske uprave u Valjevu.

Ipak, do nekih podataka o stanju bezbednosti može se doći i iz  infomracija  koje Ministarstvo unutrašnjih poslova javno  objavljuje. Takav akt je i Strateška procena javne bezbednosti izadata  od strane Direkcije policije 2017. godine. U njoj je prikazano stanje i  projekcija bezbednosti za teritoriju Republike Srbije.

Kada se uporedi Kolubarski okrug sa regionima slične veličine dolazi se  do zaključka da je i stanje bezbednosti slično, kada se analizira  ukupan kriminalitet – broj izvršenih krivičnih dela. Nešto je bolja  situacija kada se upoređuje opšti kriminaitet: krivična dela protiv  života i tela, imovine, korišćenje i rasturanje narkotika,  neovlašćeno držanje vatrenog oružja.

Kolubarski okrug u odnosu na Mačvanski, na primer, ima čak 3071.krivično delo manje evidentirano. U proceni se navodi da je u prvih  deset meseci 2016. godine povećan broj izvršenih krivičnih dela  prilikom kojim  su Valjevcima kradena motorna vozila. Kako je ova oblast,  zaista jedna od retkih gde se Valjevo pominje po negativnoj statistici  (pored privrednog kriminaliteta) interesantno je  građane Valjeva upoznati sa određenim specifičnostima ovih  krivičnih dela.

Koja vozila se najčešće kradu?

Najčešće se kradu vozila inostrane proizvodnje čiji su rezervni  delovi skupi, odnosno koja imaju visoku cenu prilikom preprodaje iako  su ukradena: folksvagen, audi, opel, reno, BMV, mercedes, pežo i škoda.

Kako se vozila kradu?

Kradu se na više načina. Koriste se različite tehnike  brzog provaljivanja u automobile, nakon čega se pomoću elektronskih  uređaja i prilagođenih softvera neutrališe centralni kompjuter vozila  da bi se motor stavio u funkciju. Ovaj oblik kriminala direktno zavisi  od pronalaženja novih načina izvršenja, odnosno izrade odgovarajućih  alata. Na domaćem tržištu se 2015. godine pojavio novi univerzalni  alat pod nazivom „trubodekoder“ – mehanički fleksibilni ključ  pomoću koga se za desetak sekundi, bez oštećenja, otključava i  zaključava brava na vozilu. Cena tog uređaja na domaćem tržištu  iznosi oko 1.200 evra. Pojavili su se isti takvi uređaji cetiri puta  jeftiniji.

Pored toga, postoji i uređaj „zed-bul“, kojim se  očitava elektronski kod kompjutera u automobilu. Kod se na licu mesta  učitava u blanko ključ i na taj način dobija kopija originalnog  ključa.

Kada se vozila kradu?

Krađe vozila se najčešće uočavaju početkom radne nedelje  (ponedeljkom). Najčešće se kradu kada je na ulicama najveći broj  automobila, i u toku noći između nedelje i ponedeljka, kada se  vlasnici pripremaju za novu radnu sedmicu. Vozila koja se rasklapaju u  delove najčešće se kradu krajem nedelje (u noći između četvrtka i  petka), kako bi se prodaja obavila tokom vikenda.

Kako se zaštiti?

Kao i kod svih drugih oblika kriminaliteta, važna je bezbednosna  kultura građana. Otežavajući faktori za kriminalce su pokrivenost  grada kamerama, dobra rasveta, prisustvo policije, privatnog  sektora bezbednosti i fizička zaštita. Sa druge strane bezbednosna  kultura vlasnika vozila može imati odlučujući uticaj na potencijalne  učinioce  (neobezbeđivanje sistemima zaštite, parkiranje u mračnim  delovima grada, ostavljanje vozila s ključem u bravi…) Na primer, ako  dva vozila iste marke i tipa  stoje jedno pored drugog, a jedno od njih ima ugrađenu „lavlju  kandžu“ učinilac će se zbog brzine izvršenja opredeliti da ukrade  vozilo koje takvu zaštitu nema.

Valjevci treba da imaju u vidu ovu statistiku, način krađe vozila i  mere koje podižu  nivo zaštite kako bi sačuvali svog „ljubimca“ od kradljivaca.

LA.R.