Internet novine
Nezavisne Internet novine valjevskog kraja

LEGENDARNI SPORTSKI REPORTER JOCA IVANOVIĆ

926

Svetsko prvenstvo u fudbalu, njegove knige o najvećim fudbalskim  smotrama sveta i prenosi fudbalskih utakmica Srbije sa Mondijala na  Radio Beogradu, povod su za sećanje, po mnogima a i po mom mišljenju, na  najboljeg sportskog reportera svih vremena, Valjevca Jordana Jocu  Ivanovića.

On je četiri decenije, radeći u Radio Valjevu i Radio Beogradu, bio  svedok najvažnijih sportskih događaja na svetu. Poslastica su mu bila  svetska prvenstva u fudbalu sa kojih je prenosio utakmice naše  reprezentacije i izveštavao za Radio Beograd. O svetskim fudbalskim  prvenstvima je napisao i dve knige: „Sva finala Mundijala“ i „Od  Urugvaja do večnosti“.

Ostvario je  dve i po hilade prenosa sa domaćih i svetskih sportskih  manifestacija, uključujići i Olimpijske igre. Autor je više hiljada  priloga i reportaža, sedam stotina radio i televizijskih emisija.

Novinarsku karijeru je započeo u Valjevu, najpre u Napredu a onda u  Radio Valjevu. Prvi radio prenos imao je 1970. godine sa utakmice Borovo- Metalac. Živeo je za uspehe valjevskog sporta, ponajviše košarke  i fudbala. Joca Ivanović je dobitnik svih sportskih priznanja i nagrade UNS-a za  životno delo.

Umro je 2010. u 63. godini života. Sahranjen je u Novom groblju u  Valjevu.

Joca je, siguran sam, postao legenda valjevskog i srpskog novinarstva.

Držao se samouvereno, upućeno i odgovorno. Bio je savestan, svestran,  brzih misli i sigurnog stava. U najboljem svetlu, na početku novinarske  karijere, u Radio Valjevu se ispoljavao i kao urednik i voditelj dnevnih  informativnih emisija.

Njegove ideje prvi je podržao i pružio mu priliku da iskaže  nesvakidašnji talenat, takodje veliki sportski novinar i direktor Radio  Valjeva Zoran Tripković. Čuveni Zoka, nazvao je Jocu :“fudbalskim  Džajom“.

Doajen valjevskog sportskog novinarstva Branko Vićentijević Džane,  opraštajući se od velikog kolege i prijatelja je istakao važno mišljenje  o Joci.

-Putovao je Joca po Jugoslaviji, prenosio tako da su svi shvatili da se  pojavila nova reporterska zvezda. To je uostalom dokazao i kasnije, u  mreži radio stanica SFRJ, uz Radivoja Markovića iz Radio Beograda i  Ivana Tomića iz Radio Zagreba, po mom skromnom sudu, bio bolji od svih.

Poznati valjevski sportski novinar, Dragan Ilić Ikona možda najbolje  zna koliko je Joca bio majstor reporterskog zanata, i o njemu, kao  legendi,iznosi poseban utisak.

-Neverovatnog osećaja za sadržaj i dinamiku sportskog događaja, magijom  pravovremeno izgovorene reči, magnetski je privlačio slušaoce radija,  maestralno ih mameći da isprate prenos do kraja, oslikane snagom  grmljavine i blještavim sjajem opisa najvažnijeg trenutka kada se  postiže gol, ili koš na utakmici. Sve to bez trenutka pristrasnosti i  lažnog lokal patriotizma.

I za Zdravka Rankovića, velikana valjevskog novinarstva, Joca je bio  „istaknuti velikan profesije sa odlikama dobro vaspitanog coveka“.

-Jordan Ivanović, veliko i osobeno novinarsko ime, postao je to u  važnom poslu za koji su itekako potrebni i nadarenost, i odvažnost i  čovečnost. Uzdam se da će tu činjenicu, takodje i činjenicu da Jordan za  svagda počiva u Valjevu umeti da uvaže čelnici grada. Nadam se da će ime  novinara Jordana Ivanovića uskoro poneti jedna valjevska ulica. To je  uostalom potrebnije Valjevu nego Jordanu.

Ni posle osam godina u Valjevu se nisu setili ove inicijative. Joca je  nesumljivo zaslužio svoju ulicu u voljenom gradu, iz kojeg nikada nije  otišao i čije sportiste je uzdizao na najviše visine. Zdravkovu  inicijativu bilo bi dobro da ponajpre ožive valjevski novinari ali i svi  sportisti koje je toliko voleo i o kojima je svuda najlepše pricao.

LA.R.

Komentari su zatvoreni, ali trackbacks and pingbacks su dozvoljeni.