DUŠAN MIHAJLOVIĆ: ZBOG LJUBAVI I LEPOTE TRAJU MLADI ISTRAŽIVAČI

Naviru sećanja, obuzimaju me jaka osećanja, hteo bih toliko toga da kažem.

Ali pre toga, hoću da se zahvalim Arhivu Valjevo koji nam je pripremio ovu istraživačku avanturu povodom 50 godina Kluba mladih istraživača u Valjevu. Zahvalnost dugujemo i svom nekadašnjem kolektivnom članu, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, koja velikodušno ustupa svoj prostor Petnici i Društvu istraživača.

Kroz glavu mi prolaze lica i događaji, od tame Petničke pećine, preko Perućice i Durmitora, Mljeta, Valjevskih planina, Jastrebca, Kopaonika, Tare, Miruše, do Timoka i Južne Morave. Nije moguće nabrojati lica koja su stvarala Klub, Mlade istraživače Srbije i Istraživačku stanicu Petnicu, ali ne smem preskočiti Raku, Vlaju, Miću, Mara, Čitaka, Biljanu, Tuda, Pecu, Bola, Miku, Bidžu, Belog, Prčoja, Jeremiju, Baza, Vigora, Lazu, Acu, Milku, Mađara, Veselina, Mira, Aćima, Ježa, Savana, Žaka, Draška, Dragicu, Dragana, Mandu, kao ni Tibora, Nikoliša, Vračarića, Brevinca, Radenka, Vasovića, Antonića, Pljaku, Vlahovića a posebno ne Desimira, Radu, Budu, Najdana, Dražu i Branka. Sećam se razgovora u ovoj zgradi sa Pavlom Savićem i Radomirom Lukićem, predsednikom i sekretarom ove ustanove. Pamtim Marlovu posetu Durmitoru, i brojne posete istraživačkim akcijama i Petnici, njegovih naslednika na mestu predsednika omladine Srbije, Toze, Obućine i Palalića. Minića ne računam, pošto smo ga usvojili pre osnivanja.

Nisu sva sećanja prijatna. Još traje tuga za Mandom, čije ime ponese Klub, za Rundom koji nastrada u Šupljoj lipi na proslavi njenog otkrivanja. Na mnogim izloženim fotografijama je više mladih istraživača koji nisu sa nama, tako da su osećanja protivrečna. Teško je u jednoj rečenici opisati radost druženja sa Vojom, Rakom, Džanom, Mićom, Trulijom, Mirom, Polketom, Srbom, Lokanom i drugima koji su nas prerano napustili. Svako od njih ostavio je veliku prazninu iza sebe.

Baveći se građom za knjigu „MI“ o naših pola veka pronašao sam više definicija fenomena Mladi istraživači. Važnije od objašnjenja je činjenica da ideja, akcija, pokret i organizacija Mladih istraživača, kao i njeni plodovi Mladi istraživači Srbije i Istraživačka stanica Petnica, žive i danas.

Tragao sam za uzrocima trajanja. Dosadašnji favoriti: radoznalost, otvoreni um, nezadovoljstvo postojećim stanjem i drugi, pali su u drugi plan pred novootkrivenim razlogom. I sad želim da ga objavim. Najbitniji temelj uspeha Mladih istraživača je: ljubav ili lepota. Nažalost, nije prilika da ovu tezu ovde obrazlažem. Biće prilike.

(Govor Dušana Mihajlovića na otvaranju izložbe valjevskog Istorijskog arhiva „Počeci“ u Maloj galeriji SANU, 4. februra 2020. godine)